Зашто тајне службе нису хтеле да оставе на миру Јованку Броз

Ко је прислушкивао Јованку Броз и Тита? Шта су највиши функционери државних и тајних служби имали против Јованке Броз? Шта је довело до њеног удаљавања од Тита и на крају, до потпуног изопштавања из јавног живота и кућног притвора? Зашто је и 30 година после Титове смрти Брозова удовица била лишена елементарних људских права – личне карте, пасоша, здравственог осигурања и пензије?

Одговоре на ова питања покушаће да одговори играно-документарна серија од 10 епизода, Јованка Броз и тајне службе.

Редитељ и косценариста серије Недељко Ковaчић је припремајући се и радећи на овој серији имао прилике да много архивске грађе прође кроз његове руке у склапању овог мозаика.

„Јованка Броз је била фасцинантна жена у сваком случају, а била је опасна напросто зато што је 30 година била у близини најмоћнијег човека тадашње Југославије“, каже гост Јутарњег програм.

Шта је знала што није требало, Ковачић сматра да вероватно никада нећемо до краја сазнати. Може се уопштено претпоставити да је знала што и Тито и у погледу међународних односа тадашње Југославије, као и што се тиче највишег државног и политичког руководства земље у то време.

Шта је Стане Доланц имао против Јованке?

Говорило се и о томе да је знала многе детаље из прошлости Станета Доланца, с обзиром на то какав је био третман према њој после Титове смрти. Могуће је да је знала и неку верзију Титове биографије.

„Што се тиче Доланца, постојала је та прича о његовом учешћу у хитлерјугенду пре рата, а и она сама је истицала да су њени највећи прогонитељи Доланц и генерал Никола Љубичић који су били високи функционери тадашње Југославије“, додаје редитељ.

Јованка је присуствовала и свим Титовим састанцима са страним државницима. Ишла у посете страним земљама. Сретала делегације. Присуствовала састанцима са тадашњим републичким руководиоцима, тако да је свакако поседовала разне информације на разне теме, додаје Ковачић, али тешко да ћемо сазнати све.

Јованка је изабрана на кастингу

Животни пут Јованке Броз је био попут филмске приче. Девојчица са села која је постала „југословенска Грејс Кели или Џеки Кенеди“, како су је називали ондашњи медији на врхунцу моћи.

„Занимљиво је да је за Јованку направљена једна врст кастинга, како бисмо то данас рекли. На самом крају Другог светског рата, 1945. године постојао је један избор девојака чији су досијеи прошли кроз руке тадашње безбедносне структуре, односно директно Александра Ранковића, где је просто направљен један избор девојака које би биле подобне, како се тада говорило, морално и политички, да раде у Титовој резиденцији“, напомиње Недељко Ковачић.

Јованка се истакла својом ратном биографијом, као храбра и одана партизанка и тако је дошла у Бели двор, а касније и у вилу у Ужичкој где је почела да ради као део особља. Онда се између њих развио и лични и интимни однос, мада постоје спекулације да су је баш тајне службе поставиле на то место.

„Спекулације су спекулације. Ми не можемо са сигурношћу тврдити. Не постоје чињенице да ју је неко баш инсталирао ту где јесте, а свакако нико није могао да утиче на то да се између ње и Тита развије лични однос. Могао је неко ту да је и доведе, али није могао да натера Тита да му се она и допадне. А оно што засигурно знамо је да је између њих заиста постојала једна велика љубав и велико поштовање од самог почетка њиховог односа и брака, па практично до краја живота иако су они на крају били раздвојени и да су се ту разне ружне ствари издешавале, као и у великом броју бракова у крајњој линији“, сматра Ковачић.

Чињеница је и да Јованка до краја живота никада ружну реч није рекла о Титу, као и да постоје даокази да је он уложио велики труд да је заштити од сопствених функционера, када су те „игре престола“ почеле да кулминирају, јер се претпостављало да ће Тито ускоро преминути и борба елита тадашње државе за позиције после његове смрти се захуктавала.

Чега су се плашиле тајне службе

После Титове смрти, по Јованкином сведочењу, тајне службе су јој парале порубе хаљина тражећи „нешто“. Она је била на мерама безбедносних структура и зна се да су јој претресали личне папире, да је кућа у којој је боравила после Титове смрти у ужасним условима, такође била под надзором.

„Просто су се плашили да она може да проговори о свим стварима које је знала, а нарочито да може да проговори за стране медије. Знало се и да она води неку врсту приватних бележака. Постојала је и прича да је писала своје мемоаре. Ти фамозни мемоари никада нису пронађени иако постоји податак да је служба фотодокументовала део једног рукописа, али чак је и та фотодокументација нестала. Тако да шта год да је она могла да запише, ми томе немамо приступа“, додаје Ковачић.

Помоћ од Индире Ганди

После Титове смрти многи пријатељи су јој одједном постали непријатељи. Говорила је да јој је помоћ једини понудио генерал Моамер ел Гадафи, лидер Либије, који јој је нудио азил. Одбила је.

Ковачић подсећа да постоји прича и да јој је Индира Ганди, лидерка Индије, помогла нарочито у тренутку када се одлучивало да ли Јованка уопште може да присуствује и Титовој сахрани, јер су одржаване читаве седнице државног врха да ли да јој се дозволи или не дозволи присуство сахрани сопственог супруга.

Осим што је Индира Ганди извршила утицај на руководство, и они су на крају схватили да би пред светом била чудна и срамотна ситуација да се то не деси.

Страни медији вапили за њеним сећањима

Били су јој одузети лична карта и пасош управо из страха да ће проговорити за стране медије. Причало се да јој италијанска и немачка штампа нуди огромне своте новца за њену исповест, да су издавачи у иностранству желели да објаве те њене фамозне мемоаре или неку другу врсту њеног сведочења.

„Зато се водило рачуна да јој се што више ограничи кретање и ограничи контакт како не би могла да исприча своју причу“.

На крају, Јованка је све тајне однела са собом у гроб и одлучила да до краја ћути.

„Јованка је пре свега била једна врло достојанствена жена и жена која је јако много времена провела у највишим ешалонима реалне политике. Просто из њеног карактера произилази чињеница да је многе ствари прећутала јер није хтела да прекорачи сопствено достојанство“, сматра Недељко Ковачић, редитељ и косценариста серије.

У играно-документарној серији Јованка Броз и тајне службе Јованку Броз тумаче две глумице. Младу Јованку игра Милица Томашевић, а старију Снежана Савић. Тита игра Небојша Дугалић. Ауторима серије је јако било битно да нађу добру меру и да глума не буде само имитација, већ комплетна драмска улога, као и да избегну да не склизну у карикатуру, у чему су, по речима редитеља Недељка Ковачића и успели.