Слободан Скерлић: Серија „Клан“ никога неће одвратити од криминала, али га неће ни привући криминалу

Прича о ситним криминалцима, који крче пут до врха српског подземља, окосница је нове серије Клан. У „поплави“ серија крими жанра, сценариста и редитељ Слободан Скерлић сматра да се Клан издваја и напомиње да је свестан да нема естетике без етике.

„Аутор је одговоран за своје дело у било којој области, односно за то шта то дело собом носи. Зато ми је било врло важно да ова серија не буде пормоција те криминалне логике и да не буде неки рецепт за успех у криминалном свету, него да покаже механизме којима се успева, а који нису нешто на шта би се млади могли угледати, јер то подразумва живот у страху и бескрупулозност“, наводи Скерлић.

Пре две две деценије Скерлић је режирао и филм До коске који се такође бавио причом о српском подземљу, а била је, по речима аутора, инспирисана криминалним миљеом деведесетих. Међутим, гост Београдске хронике истиче да у време настанка филма До коске организовани криминал у тадашњој Југославији није ни постојао.

„Постојале су само неке појединачне групе криминалаца које су захваљујући сарадњи са службама безбедности успевале да граде сопствене каријере и тај се период доста митологизирао, дотле да се чак и романтизује тај неки поглед на свет. У серији Клан прича се дешава данас у Београду. Ослања се на неке легенде или литературу, чак и реалне догађаје из последњих двадесетак, тридесетак година“, додаје Скерлић.

Серија Клан пре свега говори о томе који су то предуслови да се у организованом криминалу успе – а то су пре свега бескрупулозност и везе са структурама, биле оне безбедносне, полицијске или политичке, а најбоље све три скупа.

Током рада на филму До коске Милорад Улемек Легија је обучавао глумце вештинама пузања, пуцања, односно, како напомиње Скерлић, сарађивао је са покојним каскадером, а у случају серије Клан, извор је била литература, што објављена што необјављена.

„Бавио сам се 'истраживачким редитељством', да тако кажем. Копао сам по пресудама, по изјавама сведока сарадника и консултовао се са неким људима који су са обе стране имали сазнања шта се ту дешава“, додаје редитељ.

Иначе, разлика између ликова из филма До коске и серије Клан, по речима Скерлића, је у наивности. Филмски јунаци су били много наивнији и веровали да један потез може све да промени, док јунаци Клана имају готово 'пацовску' логику или неких 'уличних џукела' и спремни су на све.