Читај ми!

Рамбује и Куманово, тајни преговори, изневерена очекивања и да ли је могло другачије

О тајним преговорима вођеним пре Рамбујеа, чему се Србија надала на самом самиту у француском замку и шта откривају новоотворени амерички тајни архиви о преговорима у Куманову, сазнајте вечерас и следећег уторка у документарцима РТС-а – „Рамбује, српска прича“ и „Куманово, преговори победника“.

„Споразум у Рамбујеу је опште место у новијој српској историји, већина људи су његови савременици, а иако је доста тога познато, ми смо се трудили да у филм убацимо што више ствари о којима до сада није било речи, откријемо шта се заправо дешавало иза зидина тог замка“, рекао је новинар РТС-а и аутор документараца Милош Милић.

Труд је уложен и да саговорници буду другачији од оних који су већ о томе говорили, па су саговорници актери тог догађаја – неки су учествовали у самим преговорима, а неки, иако су из Београда пратили, имали активну улогу.

„Надам се да ће сви гледаоци моћи да сазнају нешто и да ће на крају филма моћи да донесу закључак да ли су ствари могле можда и другачије да се заврше“, додаје Милић.

Продукција филма била је веома напорна и пратило је пуно пехова, а филм је првобитно требало да буде емитован пред крај годишњице бомбардовања у јуну.

„Било је јако тешко доћи до неких саговорника. Ту је и покојни професор Владан Кутлешић, члан преговарачког тима Србије, који нам је још прошлог лета дао интервју и открио да су пре Рамбујеа вођени тајни преговори између Београда и Вашингтона. Идеја је била да се они заврше потписивањем споразума, а не конференцијом у Рамбујеу како се то на крају завршило“, каже Милић.

Владан Кутлешић, који је недавно преминуо, открио је шта се то заправо дешавало иза затворених врата, зашто су тајни преговори пропали, како је то утицало и шта се дешавало касније у Рамбујеу, да ли је Србија имала савезнике и да ли је Србија могла да се нада другачијем епилогу.

Другачија прича и изневерена очекивања

Иако је било тешко доћи до саговорника, документарац открива пуно нових детаља, а који говоре нешто другачију причу од оне коју смо слушали претходних 20-ак година.

„Хтели смо и да доведемо неке саговорнике са албанске стране, али они нису желели да говоре за нас нити о овој теми. У почетку сам мислио да је то мана филма, али смо онда дошли до тога да он буде посвећен српској страни и да она исприча своју причу“, додаје аутор филма.

Осим Кутлешића, ту је и бивши министар спољних послова Југославије Живадин Јовановић, генерални директор Политике Хаџи Драган Антић, међународни посредник и представник ЕУ Волфганг Петрич, чланица нашег преговарачког тима Гуљбехар Шабовић први пут је сада говорила о Рамбујеу, Зоран Анђелковић, новиинарка Александра Никшић која је извештавала са преговора.

„Радећи на филму дошао сам до другачијег закључка него оног који сам имао, пре свега због онога што је професор Кутлешић открио о преговорима пре Рамбујеа. Сами преговори у Рамбујеу јесу били замка и било ју је тешко избећи, али је било немогуће не учествовати у читавом процесу. Тамо су могле неке ствари другачије да прођу него што јесу. На преговорима је учествовала и Русија, која је, да тако кажем, изневерила очекивања Београда у том тренутку“, истиче Милић.

У снимању документарца у огромној мери помогла је архива РТС-а, која је, како каже, национално благо Србије.

Отварање америчких тајних архива

Документарац Куманово, преговори победника (који ће бити емитован наредног уторка) обележило је да су усред снимања отварани амерички тајни архиви и да су документи у њима показали како је заправо вођен рат, шта се догађало иза затворених врата у Вашингтону.

„То јесте нека врста ексклузиве и у филму ћемо сазнати много информација које нам се можда неће допасти, а које говоре о томе шта је Вашингтон спремао, покушавао и на крају успео да уради током рата“, наводи Милић.

Иако многи сматрају преговоре у Куманову капитулацијом, саговорници у филму и преговарачи Србије генерал полиције Обрад Стевановић и генерал војске Бранко Крга не сматрају да је то тачно и у филму су објаснили своје разлоге.

Филм говори и о првим данима јуна 1999. године када су у Србију стигли Ахтисари и Черномирдин, који су донели нови ултиматум Слободану Милошевићу.

„Ти тренуци су били веома драматични, иако се све завршило за мање од 24 сата након њиховог доласка. Сазнаћемо како је то заправо изгледало са друге стране, како је Милошевић пристао на ултиматум и какве је то све последице произвело касније у Куманову“, истиче Милић.

број коментара 0 Пошаљи коментар