Воја Брајовић: Глумац се не понавља, не постоји замена за њега

Упркос томе што мисли да Павле Вуисић не би волео да нека награда носи његово име, признање које је Воји Брајовићу уручено на Глумачким сусретима у Нишу много значи.

„Та награда се не осваја, она се добија. Када причате о било којој награди а не помињете награду која се зове његовим именом онда не можете да не говорите о њему“, објашњава Брајовић.

Цењени уметник наглашава да је са радошћу снимао 1968. године у студију ТВ Београд са свешћу шта је телевизија значила за глумце. 

„РТС као јавни сервис треба да буде водич за глуве и слепе у души“, наглашава гост Београдске хронике.

Много пута у кадру са Павлом Вуисићем

„Када је он дошао ја сам имао срећу, привилегију и не само ја, сви ми млади који смо радили Шешир професора Вујића. Ми смо видели пут којим треба ићи. Да ли смо сви могли да идемо, да ли смо сви њиме ишли, то је тешко рећи, јер глумац се не понавља, он постаје такав какав је, не постоји замена за њега“, објашњава Брајовић, додајући да је Вуисић био студиозан глумац, изузетан интелектуалац, изузетно захтеван према себи и према другима, и велики ауторитет.

Када је дошао у Отписане, прича Брајовић, били смо сигурни да се са таквом екипом немогуће обрукати.

Говорећи о понављању на снимању, вишеструко награђивани глумац истиче да никада није задовољан и да би увек могао да каже да жели да се понови сцена: „За разлику од позоришта, где могу нешто да поправим, а овде знам да је снимљено и ту више поправки нема“. 

Брајовић наглашава да је каријеру почео као телевизијски глумац и да данашњи млади људи нису доживели значај Телевизије Београд: „Та телевизија је имала преко 35 процената школског и образовног програма, да не говорим о серијама у којима нисам учествовао, а учествовао сам у преко десет попут Бајфордових, ни Би-Би-Си није раван томе“.