Убице са подвезицама и штиклама – постоје ли такве жене

Главна јунакиња филма Ава, поред тога што је плаћени убица, мора да се бори са проблемима везаним за породицу, бивше љубави, зависност и пост-трауматски стрес.

Скоро је задивљујуће колико је клишеа о женама плаћеним убицама стало у овај филм – Ава убија у црвеној хаљини без леђа, плаче док убија, глуми ескорт-даму, и прави крвопролиће у клубу. Само недостаје и кадар њених подвезица у сред сцене убиства, као што можемо видети у, на пример, Атомској плавуши или Терминалу, сматра колумнисткиња Гардијана, Ени Билсон.

Поред тих клишеа убачени су и многи други познати елементи из филмова о убицама: освета, жеља за нормалним животом као и издаја ближњих. Ипак, Ава одлучно прати исти пут као и Терминал, Поносна Мери, Колумбијка, Пеперминт и безброј других филмова чије су главне јунакиње неодољиве машине за убијање, украшене упадљивим кармином и широким асортиманом перика.

Највећи изазов за ауторе филмова о женским плаћеним убицама је да од бездушног убице који је малтене митско биће конструишу лик с којим публика може макар да саосећа, ако не и да се поистовећује. Лук Џенингс, аутор романа на којима је заснована серија Убити Ив тврди да: „Помисао да постоје неке изузетно згодне жене које убијају људе у луксузним хаљинама је чиста маштарија“.

И заиста, шармантна, непредвидива и модно освешћена јунакиња Виланел (коју глуми Џоди Комер) са својом стварном парњакињом, баскијском терористкињом Идојом Лопез Риањо, дели само социопатију.

Ипак, да је ауторима ових филмова важно да буду блиски стварности, не би им јунакиње биле толико вансеријски харизматичне и неодољиве. Обично се каже да жене после четрдесете постају невидљиве, те би најефикаснији плаћени убица била старомодна и неупадљива Роза Клеб, из филма о Џејмсу Бонду Из Русије с љубављу. Но, директоре продуцентских кућа – као ни мушку публику – она не привлачи, осим када би је играла Хелен Мирен.

Човек просто не може да се не запита шта је с неким као што је Лик Бесон, који је практично фабрика смртоносних лепотица у малом. Учествовао је као сценариста, режисер или продуцент у прављењу бар шест оваквих филмова, укључујући Транспортера 2 (у ком се појављује Лола, убица у доњем вешу) и легендарну Никиту. Бесона су бројне жене оптужиле за сексуално напаствовање, док он пориче све оптужбе.

Митологија о Рускињама плаћеним убицама такође је честа појава. У горепоменутом Бондовом филму из 1963. године главни негативци су тим налик на Лепотицу и звер – смртоносна Роза Клеб и шпијун-заводница Татјана Романова. Непривлачна, старија жена често се изоставља из новијих филмова о смртоносним Рускињама, а главна улога препушта се лепотици, која је често супермодел или балерина.

Очигледно је да жене желе да учествују у оваквим филмовима: Шарлиз Терон, Марго Роби и Џесика Честејн су се све нашле у продуцентској столици филмова о убицама у којима су глумиле, а Тараџи Пи Хенсон је чак и била извршни продуцент Поносне Мери.

Ипак, пуко товарење главне јунакиње неодређеним и већ виђеним проблемима неће је учинити занимљивијим или комплекснијим ликом, већ само још једним у низу стереотипних улога за жене у акционим филмовима, поред улоге мајке, супруге, пословне пратње или киднаповане ћерке.