Александар Радојичић: На снимању „Кошара“ адреналин вас држи као да сте у рату

Овог лета, због улоге у филму Кошаре, Александар Радојичић као да је у војсци – ваља се по блату, носи пушку, слуша и гледа експлозије.

„Тренутно је мала пауза, припрема се план за даље. Снимили смо први блок и с обзиром на целу ситуацију са короном и са границама, било је феноменално. Кроз снимања сам имао прилике да пропутујем по Србији, да видим и Суву планину, предивне пределе“, прича гост Београдске хронике.

Радојичић наглашава да се нада да ће пројекат Кошаре оправдати очекивања и обавезу коју има с обзиром на то да говори о херојима и периоду који је болна тачка за све нас.

Млади глумац признаје да није служио војску, али, у шали се да има довољно снимајућих дана у војним пројектима.

„У Балканској међи сам исто носио униформу. Није лако. Панцири и опрема имају по 18 килограма и пушке, а после короне кад нисмо у тренингу тешко је“, открива Радојичић и додаје да је упркос томе снимање веома интересантно. 

„Адреналин вас држи као да сте заиста у рату и морате да се убаците у главе и шта се тада дешевало јер не може се објективно гледати на то ако желите да веродостојно пренесете догађаје“, објашњава глумац.

„Патриотизам се код нас ставља у негативан контекст“ 

Људи које играју, наводи Радијичић, имали су пред собом, пре свега, слободу и част да се погине за своју земљу: „Некима то делује као лудост, патриотизам се данас код нас ставља у негативан контекст, мислим да је то сада мода“. 

„Причали смо са људима који су били тамо. Њих је био одређени број, свако је сваког знао и сви су били ти једни за друге и за своју земљу. У сваком тренутку знаш због чега си ту и немаш страх. Наравно, ту је било много момака који су служили војни рок и највише њих је и погинуло“.

Александар Радојичић игра припадника 63. падобранске бригаде: „Част ми је, узбуђен сам и усхићен што сам део тог пројекта. Још увек немам трему, али заиста имамо велику одговорност према свима њима који су дали животе или били тамо“.

Први филм о Кошарама

Коментаришући мотивацију да учествује у првом филму о дешавањима на Кошарама, Радојичић је нагласио да је изузетно важно да људи сазнају шта се тамо збило.

„Први ја нисам знао много детаља о томе, о другим биткама, херојским подвизима и управо због тога је битно да се такве ствари овековече на великим и на малим екранима и да нове генерације знају шта се дешавало“, наводи Радојичић.

Такође, и такве приче могу подстаћи на слогу, што је, како каже глумац, важно у време када се како упире прстом у друге због грешака. 

„Ти људи су показали и срце и вољу у жељу за слободом“, рекао је Радојичић и нагласио да је важно имати овакве филмове у кинематографији једног народа да се не би заборавили такви људи.