Бесплатни филмски маратон за викенд у кући

Када се региструјете на овом сајту отварају се неслућене могућности и приступ заиста огромном садржају, како из програмског архива РТС-а, тако и из пробране стране и локалне кинематографије.

За целу породицу

Телевизор је и даље огњиште нашег доба, иако су у форми таблета, лаптопова и мобилног телефона направљене и мале индивидуалне бакље које осветљавају и греју свакога од нас. Па ипак, са добрим програмом распаљеним на екрану, лако се окупи цела породица.

Милиони Денија Бојла

Дечји филм овог великог аутора о неуспелој пљачки товара новца у време када су државе ЕУ прелазиле на евро. Овај филм настао је као мање амбициозан рад Денија Бојла у тренутку његове уметничке транзиције из холивудске фасе у следећу коју ће крунисати Oскарима за Милионера са улице.

Како то обично бива, они филмови од којих аутор најмање очекују умеју да се испоставе као понајбољи у њиховом опусу. Познато је да су деца утицала много на Денија Бојла, рецимо на ћеркину препоруку ангажовао је Дева Патела за Милионера са улице.

Иако није специјалиста за филмове намењене деци, узвратио је на најбољи начин и снимио један од најбољих дечјих филмова прошле деценије.

Дечко мрав Аска Хаселбалха

Дански филм о дечаку суперхероју који после уједа мрава добија надљудске моћи. И главни јунак овог филма је, као и ми, чуо за Марвеловог Ант-мена, али шта да ради морао је да узме слично име.

Ово је динамичан дечји филм, живих боја, вешто реализован у ритму који ће пријати најмлађима, и омогућује им да у овој епохи суперхеројског филма добију један такав наслов само за себе. Из Дечка-мрава проистекла су и два наставка који такође заслужују пажњу.

Овим филмом данска кинематографија показала је да представља једну од најјачих снага у продукцији за децу и на занимљив начин се укључила у суперхеројски глобални дијалог.

Легенда број 17 Николаја Лебедјева

Руски биографски филм о чувеном хокејашу Валерију Харламову, који је у каријери имао успоне и падове, али је био толики светски ас да је био међу првим Совјетима којима је стигла понуда да заиграју у америчко-канадској професионалној хокејашкој лиги (НХЛ).

Ту понуду је одбио, али је био учесник историјског меча на ком су одмерили снаге управо репрезентативци СССР-а и екипа у којој су били НХЛ професионалци која је тада требало да одлучки ко је најбољи на свету.

Харламова игра руски суперстар Данила Козловски, филм је раскошно снимљен и приказује страну спорта коју смо ретко имали прилику да видимо, а то је како су живели они које у америчким филмовима гледамо као противнике.

Извињавамо се, много се извињавамо

Телевизијска комедија Милана Ралета Николића је програм који свако мора погледати барем једном у животу у друштву целе породице.

Сада већ давне 1993. године овај телевизијски филм изабран је за најбољу телевизијску драму у историји наше телевизије. На новом гласању 2008. године ушла је међу десет најбољих.

Реч је о антологијском остварењу, делу наше не само телевизијске већ и личне историје које повезује све генерације стасале на простору где се хвата сигнал РТС-а.

Слободан Ђурић и Милена Дравић бриљирају у главним улогама. Искористите ово време да се и ви укључите у тај низ предаје овог култног телевизијског остварења новим генерацијама.

Пад Чаушескуа, представа са певањем и пуцањем

Телевизијски документарни филм Милоша Милића можда није типична ствар за гледање са децом. Али ово јесте једна врло занимљива историјска лекција и догађај ког се ја сећам из времена кад сам био дете, и чини ми се да ми посматрање тих догађаја уживо није нанело теже последице.

И данас ова прича има смисла јер показује како борба за слободу никада не излази из моде, како су они који делују као непобедиви заправо веома слаби, и коначно како је утицај медија још пре тридесет година био изузетно јак и како га морамо бити свесни.

Овај филм је стога занимљив као повод за породично сећање и за дискусију о ономе што је виђено и доживљено.

За маму и тату

Завршио се аплауз лекарима, серија у термину после Дневника, специјална емисија о корони и стигло је време за предах.

Силовити оскаровца Мишела Азанависијуса

Изузетан биографски филм о Жан Лику Годару, једном од најзначајнијих, а свакако најутицајнијих редитеља у историји филма. Азанависијус се фокусира на преломни период Годаровог живота и каријере, у време чувених демонстрација 1968. године и отказивања Канског фестивала због побуне политички ангажованих аутора.

У том периоду, Годар доживљава ломове растрзан између жеље да буде филмски аутор, интелектуалац и улични револуционар, и тешкоћа да испуни сваку од тих улога. Када се на то додају и проблеми у љубавним односима, имамо изузетан материјал за духовитог и вештог редитеља какав је Азанависијус.

Лака лова Данијела Еспинозе

Шведски гангстерски филм који је одушевио првосвештеника тог жанра Мартина Скорсезеа и омогућио овом редитељу упечатљиву холивудску каријеру.

Поред Еспинозе, овај филм је афирмисао и Џоела Кинамана, шведског глумца америчког порекла који је сада постао изузетно успешна филмска и телевизијска њушка у Холивуду.

Филм је снимљен по роману шведског адвоката који је постао писац, Јенса Лапидуса, и говори о младом сиромашном студенту који радећи за моћну стокхолмску мафију упада у паклени обрачун. Значајно место у догађајима имају и припадници југо-мафије која је умногоме обликовала изглед савременог шведског подземља.

После Пушера, Лака лова је најзанимљивији приказ наше гангстерске дијаспоре до сада привољен на филм. 

Дипан Жака Одијара

Први, и уз Јупитеров месец Корнела Мундруца вероватно и најбољи филм о теми која је била најважнија до појаве пандемије, а то су миграције. Овај Одијаров филм освојио је Кански фестивал 2015. године и говори о бившем припаднику Тамилских тигтрва који се досељава у сиромашно француско предграђе у коме владају банде и почиње да осећа како из рата није побегао у спокој већ у нови рат.

Околности живота изнова буде ратника у њему и одлучује да узме правду у своје руке.

Одијар је снимио неке од најбољих кримића у протеклих тридесет година, али у Дипану прави занимљив спој социјалне хронике и веома ортодоксног акционог филма освете.

Овај спој је шокирао многе критичаре тада у Кану, али Одијар је направио складну целину која је овај филм учинила и пионирским, а можда и понајбољим до сада кад је реч о теми великог прилива миграната.

Свечана обавеза по сценарију Синише Ковачевића

Била је при врху многих избора за најбољу телевизијску драму у историји београдске телевизије. Ковачевић је један од најдоследнијих писаца у погледу обраде теме живота у војсци, било да је реч о регрутном пропагандном филму као што је Најбољи Дејана Шорка, снимљен по узору на Војничину Клинта Иствуда или прича о распаду државе у адаптацији комада Јанез коју је снимио Живојин Павловић под насловом Држава мртвих. Свечану обавезу режирао је Божидар Николић и она говори о сазревању и неочекиваним пријатељствима која се рађају између момака са различитих друштвених позиција током служења ЈНА. Снимљена 1986. године, ова драма критички сагледава друштвену ситуацију и зрело приказује социјалне и психолошке ефекте служења обавезног војног рока.

Око специјал – Тијанић, нико као ја

Једночасовни документарни специјал којим је обележено пет година од смрти нашег великог новинара и некадашњег директора телевизије Александра Тијанића.

Овај специјал је одолео зубу времена јер обрађује једну изузетно харизматичну личност чији рад нема рок трајања и данас се гледа као изузетно узбудљив доументарни филм који вреди повремено обновити.

Укус несташних

Овај поноћни термин је резервисан за поноћне пројекције које су ствар укуса, за родитеље који се осећају млади и децу која воле да крше правила.

Молитва пре зоре

Напет и бруталан затворски филм Жан-Стефана Суареа, француског редитеља који је посветио каријеру провокативним филмовима. Он не снима често, али оно што изнесе пред публику, остаје за цео живот. Овај филм можемо слободно окарактерисати као Поноћни експрес за 21. век.

Главни јунак је британски боксер Били Мур који се обрео у тајландском затвору. Током одлсужења казне, упркос томе што је странац, није поштеђен упознавања једног паралелног света базираног на доминацији и суровости. Суваре нас убедљиво уводи у тај свет и скоро два сата ми живимо у њему, заједно са Муром, који је одатле на крају успео и да изађе.

Хладни јул Џима Микла

Екранизација прозе Џоа Ленсдејла, који је у својим делима приказао мрачно наличје америчке провинције, нарочито Тексаса и Луизијане.

На трагу филмова Волтера Хила или Џона Карпентера, Микл гради филм који надилази типичне жанровске дефиниције, негде на ничијој земљи између трилера и хорора.

Смештен је на крај осамдесетих, када су велике претече још увек биле живе, здраве и активне и овим филмом Микл показује да их није гледао узалуд. Тако поред Мајкла Си Хола, протагонисте серије Декстер, овде гледамо и икону осамдесетих Дона Џонсона и великог драмског уметника Сема Шепарда у једној од последњих улога, и у овом филму они бележе неке од најбољих рола својих иначе већ богатих каријера.

Погрешан прозор Нача Вигалонда

У својој глумачкој подели има два атрактивна лица – Илајџу Вуда, најпознатијег по серијалу Господар прстенова, и Сашу Греј, једну од предводница интелектуалног таласа порно-звезда који се на америчкој сцени за одрасле појавио почетком новог миленијума.

Шпански редитељ Начо Вигалондо је после неколико успешних шпанских радова отишао у Холивуд и тамо почео да преноси своју поетику чији је основ прављење необичних жанровских прича датих из необичне визуре, било је да је реч о атипичним ликовима или угловима снимања.

Ова прича о манијаку који прогони људе дата је из визуре рачунарског екрана, веб-камера и свих других томе сличних извора слике и звука. Филм је необичан и узбудљив за људе који воле свеже сервиран жанровски садржај.

Кики, љубав је брза Пака Леона

Шпански филм у једном од оних неамеричких случајева римејкова исте приче. Овог пута, Пако Леон је римејковао аустралијски филм Џоша Лосона, који би нашој публици могао бити занимљив јер у њему једну од главних улога игра Бојана Новаковић.

Елем, код Леона нема Бојане Новаковић, али има пет духовитих, помало уврнутих прича у којима секс игра важну улогу. Овај филм постигао је огроман успех, пре свега, захваљујући универзално разумљивој причи којој је дат пикантни шпански зачин.

Шумановић, комедија уметника

Телевизијски филм снимљен по сценарију Бранка Вучићевића, једног од покретачких духова југословенског авангардног филма који је највише кроз рад Душана Макавејева утицао и на глобалне филмске токове.

У режији Бориса Миљковића и Бранимира Димитријевића, тада пионира српског адвертајзинга и музичке видео-продукције, са огромним заслугама за дефнисање изгледа нашег новог таласа, овај телевизијски филм покушао је да инкорпорира Шумановићеву субјективну визију стварности, ишчашење света исказано у његовим сликама, са трагичном судбином коју је на крају имао.

Реч је о једном од најзначајнијих телевизијских филмова које је наша телевизија произвела, са снажним ауторским печатом групе аутора на врхунцу стваралачких снага.