Онлајн "Давитељ потив давитеља", на сајту Кинотеке

"Је л си ти некад продала 120 каранфила за дан? Шта дижеш глас на родитељицу своју? То ми је захвалност што сам те водила на море. Додај ми прут". Дијалози и легендарне улоге Ташка Начића који је савршено отелотворио едиповски лик Пере Митића и Рахеле Ферари у улози ауторитативне и религијом опседнуте мајке, спадају у корпус оних антолигијских, насталих у златном добу српског и југословенског филма 80-тих година прошлог века.

Београд тог времена, град са скоро два милиона становника, неколико стотина хиљада аутомобила, десетак музеја, две радио станица - приказани су у првој надреалној хорор-трилер пародији , Давитељ против давитеља чији иновативни и бриљантни сценарио потисују Слободан Шијан и Небојша Пајкић.

Са аутентичношћу у осликавању Београда током 80-тих, којим су дочарани процес урбанизације, тадашње стање престонице и модерна декаденција, овај филм је заслужио статус једног од најоригиналнијих и најсмелијих у историји домаће кинематографије.

Важан елемент у Шијановом делу у коме игру мачке и миша воде осим давитеља и млади музичар Спиридон Копицл, инспектор Огњен Страхинић и представница самосвесних жена Софија Мачкић, је и повезаност музике и филма не само у контексту њихове међусобне подршке, него и тадашњег значаја новог таласа за ширу публику.

Песма Београдски давитељ , настала у склопу филма, дело је популарне групе Идоли, ванвременски хит који се и данас радо слуша.