„Бол и слава“ или све о Алмодовару

Шпански кандидат за награду Оскар, филм „Бол и слава“ редитеља Педра Алмодовара, од недавно се приказује и у нашим биоскопима.

Откако се појавио почетком осамдесетих година 20. века, када се мадридска културна сцена – у којој су се помешали поп арт, нови талас, трансавангарда, неоромантизам, квир, панк – претворила у покрет „Мовида“, Педро Алмодовар је постао уметничко име Шпаније.

Створио је свој универзум и почео да нас заводи делима која имају посебну боју стварности – причама о женама на ивици нервног слома, деструктивним мајкама, никада не прежаљеним љубавима, ликовима на прагу сексуалног буђења.

По многима „отац европског филма“ - више од 30 година ствара интимне приче. Ипак ону најинтимнију, у којој је потпуно оголио себе, сместио је у свој 21., готово тестаментарни, аутобиографски филм, који нас сликама и мотивима враћа у редитељеву далеку прошлост.

Бол и слава, дело уз које би савршено ишао поднаслов Све о Алмодовару, поседује апсолутно све елементе по којима је овај синеаста постао аутентичан и славан.

Катарзично је то дело великог Шпанца пореклом са села, сина конзервативних родитеља. Прича о детињству, откривању сексуалности, о пожртвованој мајци надничарки, најбитнијој фигури у његовом животу и вечитој инспирацији, и о Мадриду највише је ослоњена на Све о мојој мајци.

Главни јунак је редитељ Салвадор Маљо, Алмодоваров алтер его, (несебично га игра Антонио Бандерас), који је изгубио контакт са сопственим емоцијама, уроњен у прах хероина под старе дане, како због знатижеље тако и због старења и болести.

Искрен и емотиван, редитељ нам се готово исповеда како бол и слава постају два лица исте пожуде. И упркос томе што филм није мрачан, готово да нема кадра који није испуњен болом. Гледајући га разумећете Алмодоварову депресију, хипохондрију, победе, поразе, креативне кризе, потребу за самоћом и његове контроверзне јунаке.

И Куросава је добро рекао да велики аутори не смеју да прекину креативни процес ни онда када су у годинама, јер управо тада постају зрели људи који и те како имају шта да кажу.
Иако је закорачио у осму деценију, судећи по Болу и слави, филму о уметнику на прагу старости, Алмодовар није тако давно био пун жеље за животом.

Број коментара 1

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

уторак, 16. април 2024.
25° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво