Рестаурирани „Балкански шпијун“ у Југословенској кинотеци 3. октобра

„Једно од најпопуларнијих филмских остварења у региону, Балкански шпијун у режији Душана Ковачевића и Божидара Николића, које је 1984. на Фестивалу играног филма у Пули овенчано Златном ареном, публика ће од сада имати прилику да гледа у врхунском квалитету захваљујући дигиталној рестаурацији“, изјавио је Југослав Пантелић, директор Југословенске кинотеке.

„Ова филмска сатира, у којој су незаборавне улоге остварили Данило Бата Стојковић, Мира Бањац, Соња Савић, Звонко Лепетић, веродостојно и на духовит начин кроз лик Илије Чворовића осликава једно време као и архетип 'балканског шпијуна', што овај филм чини и даље актуелним“, додао је Пантелић.

„Посвећујемо ову пројекцију свима онима који су га стварали, а који више нису са нама“, рекао је Пантелић, а уз буран аплауз публике одао је признање креацијама Данила Бате Стојковића, Боре Тодоровића, Соње Савић, Звонка Лепетића...

Мира Бањац: Била сам мала

Из филмске породице Чворовић на сцену је изашла Мира Бањац (која је играла Илијину супругу Даницу), дочекана правим овацијама, а придружили су јој се Божидар Николић, Бранка Петрић, Милан Цаци Михаиловић, Слободан Иветић и Миленко Јеремић.

„Ми смо сада остаци раскоши. То је живот подарио нама неколикима. А целе породице нема. Увек је то једна туга. Јер то јесте била једна породица, која је кренула из позоришта. Имали смо велику срећу, прво што смо имали тако јак предложак – драму Душка Ковачевића, затим да је Бота Николић био за камером и Душко као супервизор“, изјавила је Мира Бањац.

Како је признала, није уопште очекивала да ће играти у овом филму. „Гледала сам представу у Југословенском драмском позоришту. Веома ми се допала. Бранка Петрић је била Даница и играла је савршено. Међутим, филм има неке друге захтевности. Знам ја шта је било – ја сам мало мала, па сам ту близу Бате, а Бранка би могла да га надвиси“, рекла је уз осмех популарна глумица.

Мира Бањац је захвалила Кинотеци и компанији компанији „Вип мобајл“, што су на време схватили нужност да се вредни филмови дигитализују и тако сачувају од пропадања.

„Ништа без Бате Стојковића“

Директор „Випа“ Дејан Турк нагласио је да је реч о сјајном партнерству. „Када смо кренули нисам мислио да ћемо тако брзо направити тако пуно, а ево наша колекција броји већ дванаест наслова за само годину и по дана“, рекао је Турк.

Истичући да је за целу компанију то један од најважнијих пројеката, Турк је поменуо и сусрете с глумцима.

„Недавно нас је посетила Бранка Петрић. Било је дивно видети тај сусрет две генерације. Просек старости у нашој фирми је 30 година. Чули смо како су се некада радили филмови, које су то биле емоције, кад још није било дигитализације, мобилних телефона, рачунара, када су само били људи с великим срцима и великим идејама. Мислим да је тај лични контакт и
пренос искуства оно што нам данас недостаје“, рекао је Турк.

У оквиру „Вип Кинотеке“ раније је дигитално рестауриран филм Три карте за Холивуд Божидара Николића, који је изјавио да се сада осећа као класик.

„Мислим да је Балкански шпијун и данас актуелан. Десило се да је направљено ремек-дело. Али ништа не би било без Бате Стојковића“, рекао је Николић.

Душан Ковачевић, чија су сценаристичка остварења такође заступљена у „Вип Кинотеци“ (Ко то тамо пева, Маратонци трче почасни круг), тренутно није у Београду.

Није чудо да филм и данас живи

Бранка Петрић, која је у филму играла новинарку, захвалила је Ковачевићу што је за њу дописао улогу у филмској верзији Балканског шпијуна. 

„Схватила сам његов одабир и са задовољством сам ушла у ту причу“, рекла је Бранка.

„Овај филм је био прави феномен. Док је ишао у биоскопима, ми смо играли у ЈДП-у, била је и једна аматерска верзија у Београду, плус нам је гостовао Фабијан Шоваговић са загребачком представом. И сви смо били пуни. Није чудо што филм и данас живи, а дивно је што ће наставити да живи улепшан у дигиталној верзији“, изјавила је Бранка Петрић.

„Окречите Београд“

Милан Цаци Михаиловић је приметио да је добио малу улогу молера, али да се, када се ради филм, никада не зна шта ће се десити.

„Имао сам једну пророчку реченицу. И данас кад прођем поред неке школе чујем како вичу за мном: 'Окречите Београд!' У ово озбиљно време та реченица много значи. Жао ми је, никако да окречимо наш Београд“, рекао је Михаиловић.

Слободан Иветић, коме је место помоћника режије било први ангажман после студија, изјавио је да је то било незаборавно искуство.

„Као прва љубав. Оставио је много трага. А и видео сам како се стварало помоћу штапа и канапа“, рекао је Иветић, и испричао како је сценограф Миленко Јеремић бушио зид иза сата с кукавицом, да би она, помоћу жице, излазила тачно када је у сцени то потребно.

Миленко Јеремић истакао је да „сценографија има и много дубљу улогу, да оправда ликове који су у игри“. Присетио се и тешког задатка да нађе праву локацију за сет, кућу у стрмој улици, са простором у дворишту за подстанара и другим захтевима из сценарија.

Дигитално рестаурирани Балкански шпијун биће приказан и у Југословенској кинотеци на бесплатним пројекцијама 3. октобра у терминима од 18 и 20.30 часова у „Сали Макавејев“.

Сви заинтересовани улазнице ће моћи да преузму на благајни Кинотеке у Узун Мирковој 1. Број места је ограничен, а максималан број улазница који може да се преузме је две по особи.