Ристовски: Филм „Краљ Петар Први“ гледајте због јунака са Цера, Колубаре...

Између емоције и спектакла, историје и нових тенденција. У среду, 5. децембра велика премијера филмско-историјског спектакла „Краљ Петар Први“. Лазар Ристовски, кога ћемо гледати у главној улози краља Петра Првог, гостујући у Јутарњем програму, истакао је да посебно млади треба да упознају ликове, то јест људе из времена Церске и Колубарске битке.

Филм снимљен према мотивима романа Чарапе краља Петра Милована Витезовића биће приказан прво у Београду, а током децембра и у свим већим градовима у Србији.
Лазар Ристовски, кога ћемо гледати у главној улози краља Петра Првог, гостујући у Јутарњем програму, каже да ако је судити по томе колико су чланови екипе уморни, да би и успех остварења могао да буде велики.

Трејлер за филм изазвао је велико интересовање публике на Јутјубу и на друштвеним мрежама, али, како истиче Ристовски, филм обилује атрактивним и добрим сценама.

Говорећи о спремању за улогу и свом знању о краљу Петру, подвизима српске војске и догађајима из тог периода, познати српски уметник каже да је сазнао много тога.

„Наши људи генерално мисле да знају много о историји, као и о фудбалу, али када се мало дубље уђе у проблематику онда се установи да су та знања површна. Изучавајући краља Петра и тај период сазнао сам многе ствари и о краљу и о том трусном периоду на политичкој сцени Европе и мој закључак је да се, нажалост по нас, на овим просторима изгледа ништа не мења у том смислу и да ми стално трошимо велику снагу и енергију на неке ствари уместо на неке друге, лепше“, објашњава Ристовски.

Клица од које је, како каже, касније изградио лик краља Петра, је сазнање да се краљу такође мајка звала Персида.

„Како историја, односно, више како народ каже, то је био омиљени српски краљ. Био је краљ који је увео демократију на српски двор, он је био краљ који је делио судбину са својим народом, а нарочито се то видело у том повлачењу преко албанских планина, прво на волујским колима, а после тога пешице да би се та голгота завршила на Крфу, на срећу и нажалост, јер Србија је на Крфу и умрла и поново је рођена“, објашњава глумац и редитељ.

Према његовим речима, први разговори са Милованом Витезовићем почели су пре седам година.

„Првобитно је требало ја да режирам. Међутим како је време одмицало и како је мој Петар улазио у причу видело се да он тим занатом боље барата него ја. Он је млад човек, а ово је време визуелног, време када сви посматрамо свет другачије, на друштвеним мрежама и на телефонима, тако да је моја одлука да он то режира била одлична јер је Петар дао
визуелну атрактивност филму који у свему личи на велике, скупе америчке филмове, а он је прављен за 100 пута мање новаца“, сматра Ристовски.

Осим визуелног идентитета, највећа вредност филма је прича о људима. Главни протагониста истиче да је реч о филму који је спектакл са душом.

Глумачку екипу поред Лазара Ристовског, чине и млади Милан Колак у лику добровољца Маринка Спасојевића, главну женску улогу тумачи Даница Ристовски у лику Макрене Спасојевић, Александар Вучковић тумачи лик младог регента Александра, дечак Иван Вујић игра Момчила Гаврића, најмлађег официра у Првом светском рату.

„Цела екипа је осетила да се ради нешто ужасно важно, нешто што до сада није рађено, нешто што Србија до сада није имала“, подвукао је Ристовски додајући да се нада да ће то и публика препознати.

Говорећи о мотивима које гледаоци могу да имају да би отишли у биоскоп да погледају остварење Краљ Петар Први, српски уметник истиче да је то дуг према историји.

„Нећу се хвалити, публика ће врло брзо сама видети шта смо ми урадили, то је дуг према историји, нешто што млади људи треба да виде, те јунаке, људе који су оставили своје кости на Церу, на Колубари, у албанским планинама. Филм је пун емоција, а колико је млада публика спремна на емоције не знам, нисам сигуран, надам се да јесте“, закључио је Ристовски.

број коментара 10 Пошаљи коментар
(четвртак, 03. јан 2019, 21:04) - GojkoM [нерегистровани]

Sjajan film 10tka

Obavezno pogledati film dok se jos daje. Sjajan na svim poljima. Dok je zaspanka mlaka ko neka serija. Ovo je stvarno vredno gledanja efekti, zvuk, prica karakteri, borbe patnja sve je odradjeno dobro. Malo fali da je kraj bolje završen sa povratkom i probijanjem solunskog fronta kao nesto pozitvno na kraju pored sveg stradanja. Al sve u svemu film kakav Srbija zasluzuje da ima

(уторак, 04. дец 2018, 00:17) - anonymous [нерегистровани]

@Српска срамота

Не мора да значи да те коментаре пишу Срби. Не заборавите да у окружењу имамо много народа који немају своју историју, па из љубоморе према српској историји пишу све најгоре о Србији. Пустите их нека нас мрзе, тако говоре о себи највише. Убеђен сам да нема Србина који није поносан на краља Петра првог ослободиоца који је вероватно најзначајнија српска фигура у нашој славној историји, поред цара Лазара и Светог Саве.

(понедељак, 03. дец 2018, 14:55) - anonymous [нерегистровани]

Mislim

"Diskutabilnost i glorifikacija jednog kralja..." Kad god poigram partiju shaha, ja sam se borio za kralja, i ako bi dobio mat, ja bi kralja izgubio i onda nastaje "diskutabilno" vreme kad sam razmishljao o svom kralju i svojoj vojsci koju bi izgubio. I komunisti koji su igrali shah, imali su svog kralja i borili se za njegov opstanak. Radujem se ovom filmu, radujem se svima koji su doneli odluku da "ucestvuju" u Prvom svetskom ratu u bilo kojoj ulozi. Radujem se Milovanu Vitezovicu koji nam je darovao ovaj momenat osvezenja u nasoj zaboravljavajucoj istoriji. Nije to "glorifikacija" jedne licnosti, nego je to prikaz nasih stvarnih istoriskih muka, jedne epohe u kojoj je stradao celokupan Srpski narod, i Kralj sa narodom, i narod sa Kraljem sa ciljem da nashi narashtaji ne zaborave ko su i sta su i da bolje cene i respektuju i sebe i svoju istoriju. "Diskutabilno" je to sto se uporedjuje Kralj Petar Prvi sa Patrijarhom Pavlom jer obojica u mojim ocima su bili sveti ljudi sa razlicitim ulogama u razlicitom vremenu. Jos jednom hvala svim ucesnicima u ovom filmu, jedva cekam da ga vidim. I hvala svim "diskutantima" nezaboravljajuci i RTS koji nam ustupa prostor.

(понедељак, 03. дец 2018, 14:20) - anonymous [нерегистровани]

@Diskutabilna glorifikacija jedne istorijske ličnosti

Izgleda da ste malo pobrkali kraljeve.

(понедељак, 03. дец 2018, 13:52) - глас разума [нерегистровани]

Српска срамота

Наша је велика срамота да и код најсветлије историјске чињенице, увек имамо људе који су спремни да све опогане неким недостојним коментарима сумње у све и свакога и очите нетрпељивости према сопственом роду и сопственој земљи... и зато годину за годину, сукоб за сукобом улазимо у стално исте замке и клопке, очито неспремни да у целини као народ научимо да поштујемо оне претке који учинише и достигнуше она највећа и најсветија дела... Не, ми ћемо и њих по старом добром обичају да провучемо кроз српско блато и каљугу. Мука ми је више од таквих душебрижних сународника и питам се шта још чекају, што већ нису одеселили на неко за њих боље место... А одаћу и малу тајну, давно би они одселили, него нигде нема толике хладовине као у својој Србији! Па научите једном и то да поштујете, молим вас!

(понедељак, 03. дец 2018, 13:10) - SiouxAttack [нерегистровани]

za sada bez dobrog naslova

Neverovatno.....jedan komentar ali dovoljno dobar i glup u isto vreme, Mi smo zaista prvaci sveta u mrzni samih sebe i svega dobrog u nasem narodu, I uopste nisam iznenadjen da i taj jedan komentar bude negativan, To je tako SRPSKI !!! lepo je rekao Milos Crnjanski, nigde se u svetu ne govori tako ruzno i sa nipodastavanjem o Srbiji kao u Srbiji samoj...jos smo mi i dobri, kakvi smo

(понедељак, 03. дец 2018, 13:07) - anonymous [нерегистровани]

Diskutabilna glorifikacija jedne istorijske ličnosti

Da li je jedan Kralj koji je napustio i zemlju i narod da bi se spasao od eventualnog zarobljavanja vredan takve glorifikacije i nedavno otkrivenog veličanstvenog spomenika u Novom Sadu, naspram takođe više nego skromnog spomenika blagopočivšem Patrijarhu Pavlu, koji je doslovce svo vreme svog života i prvog duhovnog vođe, neprestano i odistinski bio uz svoj narod.

(понедељак, 03. дец 2018, 12:21) - Veljko Živković [нерегистровани]

Veljonius992

Милован Витезовић је 1994. године издао и написао роман. Витезовићев роман је и објављен на осам језика-италијанском, енглеском, грчком, руском, француском, румунском, шведском и есперату.
Улогe ће тумачити: Лазар Ристовски као Краљ Петар I Карађорђевић, Даница Ристовски као Макрена Спасојевић, Радован Вујовић као Живота Радојчић, Александар Вучковић као Краљ Александар I Карађорђевић, Милан Колак као Маринко Спасојевић, Иван Вујић као Момчило Гаврић, Марко Тодоровић као Принц Ђорђе Карађорђевић, Миона Марковић као Принцеза Јелена Карађорђевић, Марко Баћовић као Никола Пашић, Танасије Узуновић као Војвода Радомир Путник, Бранко Јеринић као Војвода Степа Степановић, Светозар Цветковић као Војвода Живојин Мишић, Небојша Кундачина као Војвода Петар Бојовић, Љубиша Савановић као Пуковник Драгутин Димитријевић Апис, Радоје Чупић као Генерал Павле Јуришић Штурм, Иван Исаиловић као Мајор/Војвода Војислав Танкосић, Драган Марјановић као Пуковник Миливоје Стојановић Брка, Небојша Вранић као Доктор Светислав Симоновић, Иван Марковић као Здравко Вуловић, посилни Краља Петра I Карађорђевића и многи други.
Прича о Краљу Петру I Карађорђевићу и Макрени Спасојевић која је тражила свог сина јединца Маринка у Албанији. Макрена је замолила краља да пронађе њеног сина Маринка да му преда вунене чарапе, које му је мајка исплела.
Милован Витезовић је по овом роману, проширујући га, исписао сценарио за филм и серију од 10. епизода.
РТС ће 2019. године емитовати серију о Краљу Петру I Карађорђевићу са Лазаром Ристовским.
Пројекат филма и серије “Краљ Петар I" је заснован на мотивима романа Милована Витезовића “Чарапе Краља Петра" у продукцији Зилион Филм Лазара Ристовског и у режији Петра Ристовског биће премијерно приказан 5. децембра.
Свака част! Нека ти је са срећом Царе Лазо легендо!
Ја једва чекам да погледам филм о Краљу Петру I Карађорђевићу у биоскоп Крушевац.
У филму, поред лика Краља Петра I Карађорђевића и његових синова Краља Александра I Карађорђевића и Принца Ђорђа Карађорђевића које ће тумачити Лазар Ристовски, Александар Вучковић, Марко Тодоровић, појављују се Никола Пашић кога ће тумачити Марко Баћовић, Војвода Радомир Путник кога ће тумачити Танасије Узуновић, Војвода Степа Степановић кога ће тумачити Бранко Јеринић, Војвода Живојин Мишић кога ће тумачити Светозар Цветковић, Војвода Петар Бојовић кога ће тумачити Небојша Кундачина, Генерал Павле Јуришић Штрум кога ће тумачити Радоје Чупић, Пуковник Драгутин Димитријевић Апис кога ће тумачити Љубиша Савановић, Мајор/ Војвода Војислав Танкосић кога ће тумачити Иван Исаиловић, Пуковник Миливоје Стојановић Брка кога ће тумачити Драган Марјановић и Момчило Гаврић кога ће тумачити Иван Вујић. Они су највећи српски јунаци и српски родољуби који су се борили и дали живот за слободу отаџбине Србије у Првом светском рату.
Нека им је вечна слава и хвала!
Живео краљ! Живела православна краљевина Србија!

(понедељак, 03. дец 2018, 12:13) - anonymous [нерегистровани]

Zašto Albanska golgota kad se moglo ostati u Crnoj Gori

Sukob vojnog vrha i kralja Petra i regenta Aleksandra je bio očit i neposredno pred napuštanje Srbije, naime Vlada je stigla u Prizren i tokom novembra 1915 bila odlučna da se beži preko Albanije dok su sve tri srpske armije stigle u Peć u nameri da se ide u kontra udar, što je zagovarao vojvoda Mišić ili da se nastavi borba na teritoriji Crne Gore, koja je zbog konfiguracije terena bia idealna za odbranu a vojska Crne Gore je još u junu 1915 oslobodila Skadar. Vlada je krenula iz Prizrena put Albanije 24 novembra 1915 a poslednji sastanak na kome je vojska odlučivala o Mišićevom predlogu kontraudara je bio 1 decembra 1915, jer je prvi predlog o kontraudaru odbijen od strane Nikole Pašića koji je hteo da izbegne svaku mogućnost da kralj Petar bude zarobljen, i pošto je kralj Petar već napustio Srbiju, Živojin Mišić ponovo predlaže kontra udar i opet je odbijen i potom su dva generala Crnogorca napustila Vojsku ne želeći da idu u Albaniju. Povlačenje srpske vojske se odvijalo preko Crne Gore putem Peć, Andrijevica, Podgorica i Skadar i bilo je obezbeđivano od strane vojske Crne Gore koja je sprečavala veliku Austrougarsku ofanzivu od Pljevalja sa namerom da se zarobi srpska vojska koja je 5 januara 1916 definitivno napustila Crnu Gora a u koju se iz Srbije slila silna Austrugraska vojska, oko 150 000 i u toj situaciji je Crna Gora potpisala kapitulaciju 16 januara 1916, ako ćemo pravo zboriti, posle kapitulacije Srbije, jer se napuštanje zemlje ne može drugačiji tumačiti.

(понедељак, 03. дец 2018, 12:09) - anonymous [нерегистровани]

Filmska imaginacija

Još jedna filmska manipulacija sa elementarnim činjenicama jer činjenice kažu da je na putu Albanske golgote što direktno što posle dolaka na Krf nastradalo 70 000 vojnika a jedan starac smrznute brade, stigao peške i ostao živ, ma kako da ne.