Берлинале у знаку личних драма

Судећи по темама, Берлиналом су доминирали појединци насупрот великих система и егзистенцијалне драме. И док се победнички филм Дечја поза бави корупцијом и новом владајућом класом у Румунији, остварење босанско-херцеговачког редитеља Даниса Тановића Епизода у животу берача жељеза којем је припао Гран при, реконструкција је једног од највећих здравствених скандала у Босни.

Са стварним актерима, Тановић приповеда о ускраћивању лекарског третмана сиромашној ромској породици, неопходног за преживљавање.

„Ја сам дошао мислећи да ћу снимити документарни филм, заиста нисам знао шта ћемо снимати. Онда сам тако разговарајући са њима дошао на идеју да понудим Назифу да игра то што се тим људима догодило", објаснио је Тановић.

И тако се натуршчику Назифу Мујићу догодио Сребрни медвед за најбољег глумца.

У ангажовани концепт фестивала, одлично се уклопило анимирано дело српских аутора Ане Недељковић и Николе Мајдака Mлађег Зечја земља, проглашено најбољим кратким филмом у програму Генерација 14 плус.

Са духовитом иронијом приказан је дан у животу пинк зечева са рупом на глави уместо мозга, чији је једини задатак да свакодневно у кутију убацују гласачке листиће.

„Оно што смо се трудили да урадимо је да направимо једну ширу причу без одређених локалних референци која говори о демократији у савременом друштву, о слободи избора генерално и о успостављању нормалних свакодневница у стању друштвеног и политичког колапса", рекла је Недељковићева.

„Берлинале је направио ту селекцију посвећену младима и стварима које се тичу младих", истакао је Мајдак.

Судећи по виђеном, 63. Берлинале није славно отворио ову фестивалску годину. Слаб такмичарски програм потврдио је његов све лошији рејтинг у односу на европске ривале у Кану и Венецији.

Филмови који су конкурисали за Златног медведа, нису успели да пруже изазов и иновацију ни критици, ни публици. Много бољи садржаји нашли су се у паралелним програмима, лишеним политичко-маркетиншке комбинаторике.