Вива магента – боја која ће обликовати годину пред нама

Описана као „нијансирани гримизни тон“ који балансира топло и хладно, вива магента је „неконвенционална нијанса за неконвенционално време“, навели су из „Пантонеа“ у изјави у којој су открили свој избор.

„Храбра и неустрашива, (вива магента) је пулсирајућа боја чија бујност промовише оптимизам и радост“, додаје се у саопштењу. „Моћна и оснажујућа, то је анимирана црвена која подстиче експериментисање и самоизражавање без ограничења; електришућа, безгранична нијанса.“

Компанија је наставила да описује боју као „одважну, духовиту и свеобухватну“.

Избор Института за боје „Пантоне“ има за циљ да одражава најновије трендове у свим секторима, укључујући моду, лепоту, технологију, дизајн и уређење дома. Такође служи као нешто попут прстена за расположење, са нијансама одабраним да ухвате дух времена.

У годинама које карактерише неизвесност, то је често значило боје које умирују, смирују или подижу. Усред текуће пандемије, вива магента представља сигурност, самопоуздање и повезаност у свету који покушава да стане на ноге, каже Лори Пресман, потпредседница Института за боје „Пантоне“.

„Живимо у прилично неконвенционалном времену. Једина ствар која је постала конвенционална је његова неконвенционалност“, рекла је Пресманова у изјави за Си-Ен-Ен. „Иако је било толико ствари које су формирале наше ставове, толико ствари које су утицале и обликовале оно што се догодило и промене које смо морали да направимо, нема сумње да је превасходни утицај имао ковид“.

Инспирисан природом

Леатрис Ајземан, извршна директорка Института за боје „Пантоне“, рекла је да је нијанса инспирисана природном црвеном бојом добијеном од малих инсеката званих кочинил.

„Како виртуелни светови постају све заступљенији део нашег свакодневног живота, ми тражимо да црпимо инспирацију из природе и онога што је стварно“, истакла је Ајземанова у изјави за медије, додајући: „Укорењена у исконском, вива магента нас поново повезује са изворном материјом. Призивајући силе природе, он подстиче наш дух, помажући нам да изградимо своју унутрашњу снагу.“

Како је настала боја магента

Боја магента је била резултат револуције у индустријској хемији средином 19. века, која је започела Вилијам Перкиновим проналаском мовејна 1856. године, који је био прва синтетичка анилинска боја. Огроман комерцијални успех те боје и нове боје које су из ње произашле, инспирисали су друге хемичаре у Европи да развију нове боје направљене од анилинских боја.

У Француској је Франсоа-Емануел Вергја, директор хемијске фабрике „Луј Рафар“ у близини Лиона, испробао много различитих формула пре него што је коначно крајем 1858. или почетком 1859. мешајући анилин са угљен-тетрахлоридом, дабио црвенкасто-љубичасту боју коју је назвао „фуксин“, по боји цвета биљке фуксије. Он је напустио фабрику „Рафар“ и однео своју боју у фирму произвођача боја, Франсоа и Жозефа Ренара, који су почели да је производе 1859. године.

Исте године су два британска хемичара, Чејмберс Николсон и Џорџ Мол, радећи у лабораторији произвођача боја Џорџа Симпсона, смештеној у Валворту, јужно од Лондона, направили још једну анилинску фарбу сличне црвено-љубичасте боје, коју су почели да производе 1860. године под називом „розеин“. Године 1860, променили су име боје у „магента“, у част Битке код Магенте која се годину дана раније водила између Француза и Аустријанаца у Магенти у Ломбардији. Нова боја је постала комерцијални успех.