Побегли у пасивне крајеве и изградили кућу која сама плаћа рачуне

Замислити живот без рачуна за струју и воду у ова „скупа" времена звучи бајковито. Александар и Марија не живе као у бајци, али доказују да је све могуће. У потрази за квалитетнијим животом, недалеко од Бољевца, купили су имање и уз помоћ волонтера, породице и пријатеља саградили шездесетак квадрата пасивне, куће без зидова, у којој све функционише уз малу помоћ сунца и кише.

„Гледамо у пролеће када има више падавина да је сакупимо што више и свуда около су нам неки резервоари. Александар је то супер направио. Имамо прелив из цистерне за воду коју користимо у кући да иде даље у мање цистерне за заливање баште“, каже Марија Николић из Марковог потока.

У башти има свега: лековитог биља, купина, па и дрва за огрев. Покретни кокошињац је спреман за усељење првог јата, у плану су пчеле. Док не обезбеде прехрамбену независност, храну купују од локалног становништва. Александар успева да издвоји 40 сати недељно за примарни посао.

Ради за неколико страних компанија као економиста, сада из „отворене канцеларије“. Плата је каже довољна да покрије трошкове трочлане породице и да се помало штеди за нова улагања.

„Овде ако се агрегат или пумпа за воду поквари нема да се чека мајстор, неко ко је одговоран. Ја сам одговоран. То нам даје ветар у леђа, та енергија коју добијете када створите нешто сами својим рукама и када сте способни да то одржавате даље“, истиче Александар Јанковић.

Глина, дрво и камен нису само природни, већ су и економични материјали које су махом проналазили по старим, напуштеним кућама у Србији. Изоловати пола метра зида балама сламе, упола је јефтиније од коришћења стиропора у те сврхе.

Добра топлотна изолација омогућава да годишње уместо просечних 15 метара дрва за огрев потроше 3 метра. Соларни панели обезбеђују струјно напајање већим делом године па се укупна потрошња бензина за агрегат сведе на педесет литара годишње. Јефтинији, а лагоднији живот, привукао је и комшије. У насељу Марков Поток ничу и нове пасивне куће.

„Најбоље искуство је радити са дрветом јер може да се обликује како желимо. Камен исто, прво донети па уклапати по моделу суве градње“, објашњава Душан Црквењаков из Марковог потока.

Искуства и изазове новог начина живота и природне градње ови људи не деле само са комшијама. Александар је написао књигу Живот у природи и посветио је свима који о томе маштају или им при селидби из града треба помоћ пријатеља са села.