И кад није Кустендорф, Кршање посетиоцима, уз укусан залогај, нуди величанствене призоре

„Погрешио сам ја, што сам остао ту, нема комшије, никога, ја сам један, да не кажeм, задњи, који овде цео свој живот проводи. А ето, не одустајем још, не дам се", каже Милан Бијелић из Кршања.

„Чиста је вода, чист ваздух, чисто све, органско све. Кризе још нема", додаје Ранко Бијелић из истог места.

Марко, ученик петог разреда, десетак километара удаљене мокрогорске школе, каже да има готово све што му треба, па се Ршумова шаљива опаска, лако наметне – да у селу расту мали људи, а у градовима гајимо кућне љубимце.

„Е ово је сијено о коме сам ти причао, иза тебе. Имам шест оваца, пет јањади, три коке, једног певца и једног цука. И не треба ми више ништа", рекао је Марко.

Кршање је на самој граници са Републиком Српском, стешњено међу Стоцем, Оштриком и Таром.

Некада је било чувено, велико село, са црквицом, саграђеном пре Велике сеобе, са богатим пашњацима, шумама и бистром, чистом реком.

У авантуру само са водичима или планинарима 

Из Кршања можете завирити у кањон Белог Рзава, реке која стиже са обронака Таре и у овом делу свог тока са стеновитим литицама, гради величанствене призоре. Али, за сваку авантуру даље, неопходна вам је помоћ водича или планинара.

Кустурица је о Кршањама схватио све, врло брзо – па у овој чистој земљи, посадио жита, подигао пластенике, засадио поврће, запослио људе, и из Кршања у Дрвенград, пред госте из целог света, стижу органски, домаћи производи. Па док сеоске невоље опседају оне који нису отишли, такви подухвати дају наду.

„Како ситуација иде, и како туристи долазе често у Мокру Гору, ја се надам да неће бити бојазни ни за Мокру Гору, ни за Кршање. Кршање ће тек бити откривено“, поручује Љубодраг Јездимировић.

И најзад, има ли веће мудрости од љубазности, а то је прво што ће вас, у Кршањама, међу онима који су остали дочекати.