Туристи отерали духове са Канарских острва

На главном шеталишту нема живе душе. Продавнице и ресторани затворени, а чак и најпосећеније плаже пусте. Слика је коју нису могли да замисле становници Лос Кристијаноса, популарног летовалишта на југу Тенерифа. А онда се појавио ковид. Хотели су закључани, а радници послати кући.

„То је било необично за нас. Било је, како смо ми то назвали, 'нултo туристички'. Тенерифе је туристичко острво, а туриста нигде. На улицама је било као у 'граду духова'. Било је прилично шокантно навићи се на то“, рекао нам је Бруно Кореа, професор туризма и маркетинга и представник хотела „Парадајз парк“.

Пусте улице у Лос Кристијаносу постале су у светским медијима симбол за штету коју је пандемија нанела туризму Канарских острва, дестинацији на којој има више сунчаних сати него било где у Европи.

Испрва се веровало да овај архипелаг у Атлантском океану може да спасе шпански туризам од колапса, будући да сезона овде траје током целе године.

То се, међутим, није догодило. У првој години пандемије дошло је само тридесетак одсто туриста. За отварање хотела рачунице није било.

„Морали смо да организујемо особље тако да зграда и даље буде функционална, да базени и даље буду употребљиви. Такође, обезбедили смо много психолошке помоћи за наше особље.  Осетили смо да је то на првом месту“, истиче Кореа.

Без посла на Канарима остало је 64.000 људи. Међу њима и Аманда Лис. Најтеже јој је, каже, пала – неизвесност.

„Не знати... Мислити да ће тако бити који месец или коју недељу. Или да ће ме можда звати да се вратим на посао. И гледати како се све одлаже и одлаже“, рекла је Аманда.

Ништа лакше није било ни хотелијерима. Енрике Талг са својом сестром води породичан хотел у Пуерто де ла Крузу. Наследили су га од деде. Били су затворени 18 месеци.

„Ово је мали град. Када је хотел затворен, сретали смо се са запосленима у супермаркету или на улици. Већина би нас питала: 'Ехеј, здраво. Када ћете поново да отворите?' А ми на то питање нисмо могли да одговоримо. Било је веома тешко и изазовно за нас – давати им наду, када ни ми сами нисмо знали шта ће се десити“, каже Талг.

Без помоћи готово две године

Пролеће 2021. хотели су дочекали без икакве помоћи. Због тога је Енрике, у прошлогодишњем интервјуу за РТС, био љут и забринут.

„Сада када ме питате за то, ја сам веома срећан. Када смо прошли пут разговарали, у мају 2021, нисмо имали никакву перспективу. Али ове године, почетком године, примили смо помоћ од шпанске владе и од регионалне владе такође. То нам је дало 'кисеоник' за опоравак“, истиче Енрике Талг.

Био је то кисеоник за цело острво, на којем од страног госта зависи 40 одсто радних места. Субвенције су чекали готово две године. До њих није било лако доћи.

„Морали сте да имате губитке, око 60 одсто губитака пре 2021. и морали сте детаљно да образложите све те губитке. Такође, нисте смели да отпуштате људе. Било је тешко“, каже генерални директор хотела „Парадајз парк“ Хавијер Каберо.

Већ после прве године пандемије Шпанија је најавила пакет помоћи од 11 милијарди евра, а за опоравак туризма и угоститељства предвиђена су и средства из хитног фонда Европске уније, којима координира влада у Мадриду.

„Повећали смо буџет (Промотур) на 60,2 милиона евра како бисмо помогли компанијама да задрже раднике и поново активирају своје услуге“, кажу у бренду регионалне владе „Турисмо де Ислас Канариjас“.

Међутим, помоћ је стигла тек када су и туристи почели да се враћају. Хотелијери ипак кажу да нису незадовољни. Без тог новца не би могли да наставе.

„У процесу добијања помоћи је било фрустрирајуће, било је кашњења и слично. Како год. Када је помоћ одобрена, сви ми, цела хотелијерска асоцијација, осећали смо да смо имали праведан третман“, напомиње Бруно Кореа.

Може се рећи да су праведан третман од самог почетка пандемије имали радници. Преко програма ЕРТЕ држава је покривала већи део плате, тако да финансијски нису били угрожени.

„Могли смо да преживимо, јер смо могли да идемо мало по мало, из месеца у месец. С тим да није било исто као када радите. Али добро, веома смо задовољни што смо овај период могли лакше да пребродимо“, каже Аманда Лис.

Опоравак у великој мери зависи од Британаца 

Да преброде корону, Канари нису могли само уз добру епидемијску ситуацију. Опоравак туризма на овом атлантском архипелагу зависио је од мера које су примењивале државе из којих долази највећи број туриста.

Иако привлаче путнике са свих страна – из Француске, Белгије, Италије, највише је Британаца, затим Немаца.

А управо је Британија задала најтежи ударац Канарима. Као део Шпаније, дуго су били на црвеној листи због ковида. Оштре мере и карантин за туристе по повратку у Велику Британију, мрсили су конце и онима који су, упркос пандемији, желели да путују.

„Отворили смо поново хотел у веома тешком периоду, јер је наше главно тржиште, Велика Британија, било затворено, па смо једино имали локалце, са Тенерифа и са других Канарских острва. Након што су крајем јула кренули летови, дошли су многи Британци и попуњеност је почела да расте“, прича нам генерални менаџер „Парадајз парка“ Хавијер Кабера.

Гости жељни путовања – напокон стигли

Тек када је вирус попустио, а мере широм Европе престале да важе, туристи су почели да долазе у већем броју.

„Почели смо са 40 одсто попуњености и било је веома тешко јер смо морали особље да прилагодимо томе. Сада креће набоље, али имамо варирање: горе-доле. У јануару је посао опао због омикрон соја. Сада расте и рестартујемо се“, каже Кабера.

Из бренда „Турисмо де Ислас Канаријас“ кажу за РТС да активно раде на привлачењу нових гостију који су опредељени на дужи боравак – као што су радници „на даљину“ и професионални спортисти.

Да са старим туристима на Канаре увелико стижу и нови, потврђују угоститељи.

„Долазе они који нису типични за Канарска острва, који су желели да иду у Африку, где санитарна ситуација није баш најјаснија. И онда су изабрали Канарска острва. То је за нас веома добра вест“, рекао је сувласник „Тигаиге“ Енрике Талг.

Маске у торби 

Пандемијске мере на Тенерифама готово су укинуте. Осим дезинфекционог средства на улазу, у већини хотела и ресторана нема ничега што подсећа на коронавирус – ни плексигласа, нити упозорења на држање дистанце.

Маска је обавезна само у јавном превозу, таксију и у апотекама и здравственим установама.

Брачни пар из Британије, са којим је екипа РТС-а разговарала, каже да се на овом острву осећају сигурно.

„Да, осећамо се безбедно. На неким местима се и даље користе маске. Користе се у аутобусима. Ми имамо маску у торби. Ако идемо негде где је гужва, ставимо маску. Али овде, наравно – имате обалу, море, нема превише људи... Тако да се осећамо безбедно“, кажу супружници Робертс.

Дошло време за предах 

Период смене пролећа и лета на Тенерифама је резервисан за старије туристе. Локалци примећују да ове године има много више гостију – и старих и младих. Сви су се, изгледа, ужелели путовања.

Шеталиште је пуно, плаже су оживеле, а ресторани и кафићи врве од гостију. Хотелијери кажу да је попуњеност скоро као пре короне.

То потврђује и статистика. Према подацима о путницима који су од почетка године директним летом стигли на острва, број страних гостију је за само 14 одсто мањи него 2019. Највише њих дошло је на Тенерифе, које је највеће од осам насељених острва.

Иако је катанац остао на вратима појединих локала, сувенирница, ресторана, чини се да од почетка ове године сви који живе од туризма на Канарским острвима напокон могу да одахну.

„Веома сам срећан што поново могу да угостим људе овде на острву. Све је ово предивно. Мислим да имамо једно од најбољих места на свету. И примећујемо да су људима много недостајала сва ова дивна места. И, искрено, очекујемо много више људи“, рекао је за РТС млади конобар Јусеф ел Мосави.

И туристички лоби Екселтур очекује да у 2022. шпански туризам достигне 90 одсто добити из 2019. Одличан старт у овој години показује да ће Канарска острва у великој мери допринети томе.

Успешно лето је, чини се, извесно. Зато очекују још успешнију зиму, када је и главна туристичка сезона на Канарима, које многи називају и „Срећна острва“.

Рај за све који би да побегну из хладне Европе. Уколико пандемија и криза због рата у Украјини то дозволе.