Хуе, историјска престоница и жртвовање које је променило ток рата у Вијетнаму

Град Хуе у централном Вијетнаму права је ризница споменика, од којих је пуно регистровано као светска баштина под заштитом Унеска. Ово насеље са 340.000 становника које се налази 540 километара јужно од главног града Ханоја, поред простране тврђаве унутар чијих зидова се налази бивша царска палата подигнута у 19. веку по узору на Забрањени град у Пекингу, на својој широј територији садржи и неколико сложених архитектонских комплекса са гробницама вијетнамских краљева из династије Нгујен.

Хуе је био престоница Вијетнама од 1802. до 1945. године, а тврђава и палата у његовим недрима, познате и као Пурпурни град, грађене су тридесет година почев од 1805. на површини од 500 хектара. У Пурпурни град могли су ући само припадници царске породице и највиши мандарини, а у њему је обитавало и више десетина, повремено и преко стотину, царских конкубина.

Данас посетиоци, међутим, не могу видети много од некадашњег историјског језгра Хуеа јер је највећи део дворског комплекса разорен током ратова у другој половини прошлог века против Француске и САД. Француски колонијалисти су 1947. извршили и велику пљачку блага и уметничких предмета из царске палате.

Ипак, моћни, десет километара дуги и шест метара дебели зидови тврђаве, пространи вртови, прилика да се испроба и фотографијом овековече костими какве су носили вијетнамски племићи, и надасве фасцинантна представа унутар палате која нуди пресек старе дворске инструменталне музике, опере и плесова, дају важан увид у историју и културу поносног Вијетнама. Велики плато са огромном државном заставом која доминира читавом обалом Мирисне реке, која дели Хуе на стари и нови град, показатељ је тог поноса стеченог кроз бројне, тешко извојеване победе над највећим светским силама.

Последњи вијетнамски цар Бао Даи је 1945. године својевољно абдицирао након повлачења јапанских окупатора, који су током Другог светског рата мање-више били у дослуху са француском колонијалном администрацијом лојалном нацистичко-колаборационистичком режиму у Вишију.

Његову абдикацију су искористили комунисти на челу са Хо Ши Мином и преузели власт. Они су прогласили независност Вијетнама у септембру исте године и за главни град изабрали Ханој. Међутим, већ наредне 1946. Француска је поново окупирала Вијетнам не би ли повратила и учврстила своје озбиљно уздрмане позиције. То је земљу гурнуло у рат између француских колонијалиста и вијетнамских комуниста, који су најпре прибегли герилској тактици, а потом, уз материјалну помоћ Кине и СССР, развили и читаву армију.

Повлачење Француза, који су у настојању да поново загосподаре Индокином били потпомогнути великим бројем авиона, тенкова и артиљеријских оруђа америчке производње, 1954. године након серије пораза од вијетнамских родољуба (од којих је одлучујући био онај код Диен Биен Фуа, када је живот изгубило 10.000 француских војника), означио је поновно успостављање домаће, вијетнамске власти, али је приликом закључења мира у Женеви Вијетнам „привремено“ и „административно“ подељен на северни комунистички и јужни капиталистички део.

Та подела је, међутим, убрзо прерасла у суштинску деобу територије и суверенитета. Уследили су грађански рат између Севера и Југа и отворена америчка интервенција у корист ове друге стране с циљем да се заустави ширење комунизма у југоисточној Азији. Током највећег дела тог рата Хуе је припадао Јужном Вијетнаму, али се налазио у непосредној близини границе са Севером. Овај град постао је поприште сурових уличних борби са пуно цивилних жртава 1968. године за време велике офанзиве „Тет“, у којој су комунистичке снаге напале укупно 100 насеља широм Северног и Јужног Вијетнама.

Мада су технички надмоћне америчке трупе, подржане бројном јужновијетнамском армијом, успеле да сузбију ту офанзиву и нанесу велике губитке војсци Северног Вијетнама и комунистичким герилцима Вијетконга у Јужном Вијетнаму, размере напада, почетни успеси комуниста и чињеница да ЦИА и америчка армија нису имали никаквих претходних сазнања о припреми тако велике операције у Сједињеним Државама су срушили мит о томе да америчке снаге све држе под контролом и ојачали антиратни сентимент. Војска Северног Вијетнама те године је на кратко заузела Хуе, а при том, као и у америчком контранападу, велики део тврђаве је оштећен и уништен.

Запањујућа жртва

Вредан пажње је и будистички храм Тиен Му, у малом селу на четири километра од тврђаве, чија се седмоспратна пагода уздиже над Мирисном реком, која је тај назив добила због опалих миришљавих латица орхидеје које је заспу у јесен. У њему се чува стари аутомобил марке „остин", којим је један од вођа вијетнамске будистичке заједнице, свештеник Тик Кван Дук 1963. године превалио дуг пут од Хуеа до Сајгона где се, у знак протеста против прогона будиста од стране непотистичког режима католичког премијера Јужног Вијетнама Нго Дин Диема, полио бензином и спалио. Кван Дук извршио је драматично самоубиство седећи у ставу за медитацију, без оклевања и не испустивши ни гласа.

Његова жртва привукла је пажњу читавог света и, интересантно, проузроковала слабљење у то доба велике америчке новинске агенције УПИ, односно, велики тржишни продор агенције АП, која је данас највећа и најутицајнија глобална новинарска мрежа.

Ово стога што је новинар УПИ игнорисао најаве вијетнамских будиста да ће се на улицама Сајгона десити нешто велико и важно, док је фотограф АП те наговештаје узео за озбиљно и сликао Кван Дука како гори - то је, чак и данас, једна од најсензационалнијих и на јавно мњење и политику најутицајнијих фотографија у историји журнализма. По објављивању те потресне слике АП је стекао чак 5.000 нових претплатника, новина и радио станица из целог света.

Смрт Кван Дука дала је огроман подстицај будистичком протесту, који је потом ескалирао и био пропраћен низом нових саможртвовања. На њих репресивни режим је реаговао масовним хапшењима монаха и бруталним насиљем на територији читавог Јужног Вијетнама. Снажна реакција јавног мњења широм света на Кван Дукову жртву и насиље од стране режима у Сајгону навела је и САД, које су га подржавале, да најпре изврше притисак на њега, а онда се и одрекну услуга премијера Диема, оборивши га преко ЦИА-е и јужновијетнамске армије.

Чувена фотографија АП у боји која је забележила драматично спаљивање Кван Дука изложена је у храму Тиен Му увећана. Упркос томе овај храм, окружен дрвећем и са дивним погледом на реку, одише миром. Ту је данас могуће и слушати децу која се обучавају да постану монаси и свештеници како певају заносне будистичке химне и молитве.