Читај ми!

Патра – град чуда Светог Андреје, карневала и незаборавних сутона

Смештена на северозападу Пелопонеског полуострва, Патра је престоница западне Грчке и трећи највећи град у тој земљи, после Атине и Солуна. Богата је историјом и традицијом, али је и модеран лучки, трговински, универзитетски и туристички центар, те одредиште хришћанских ходочасника због чувене цркве Светог апостола Андреје у којој се чувају његове мошти. 

Овде све мирише на еукалиптус, поморанџе и море.

Патра је грчка капија ка западу, из велике луке бродови редовно иду ка Италији – Венецији, Анкони, Барију.

Одавде се лако стиже до свих бисера Јонског мора: Закинтоса, Кефалоније, Итаке, Лефкаде, Крфа.

Уједно је и идеална полазна тачка за обиласке највећих грчких археолошких локалитета који се налазе на Пелопонезу: Микене, Делфа, Епидауруса, древне Олимпије, Спарте.

За мање од три сата стиже се и до Атине, која је удаљена нешто више од 200 километара. 

Без обзира на велику луку и могућности контаката са многим културама, први утисак када стигнете у Патру јесте да је то „најгрчкији” град у којем сте били. Странаца, чини се бар на први поглед, готово и нема, чак ни у јеку туристичке сезоне. На сваком кораку наилазићете на љубазност и срдачност домаћина, поготово када им кажете одакле долазите. 

На енглеском ћете моћи да се споразумете са већином локалаца, на другим страним језицима баш и не. Занимљиво је да, упркос повезаности са Италијом, италијански не говори готово нико. Енглески је масовније у употреби и због тога што је велики број Патрана, у потрази за бољим животом, окушао срећу преко океана, најчешће у далекој Аустралији. 

Данашња Патра у ширем урбаном језгру има око 280.000 становника. 

То је град лепе неокласицистичке приморске архитектуре, донекле већ уморних оронулих фасада, које памте боља времена, али и оних обновљених које сијају пуним сјајем и чувају тајне прошлих времена.

Физички је подељен на горњи, старији део града, и доњи, који се развио тек у последњих двеста година, а међусобно су повезани степеницама. 

Од археолошких локалитета, у горњем граду је добро очуван римски Одеон и средњовековна тврђава. Ископине и историјске и уметничке предмете још од неолитског доба брижљиво чува модеран археолошки музеј, смештен на улазу у град, са атинске стране.

Патра садржи трагове свих култура које су кроз њу пролазиле вековима, од микенске, античке грчке, римске, византијске, до отоманске. Њени становници активно су учествовали у грчком устанку против Турака. Током Другог светског рата град је прилично страдао од италијанских бомбардовања, да би се обновио у послератном периоду.

Занимљиво је да је Патра била један од првих центара христијанизације у Европи. Управо у Патри разапет је Свети Андреја апостол, а катедрала подигнута њему у част чува његове мошти и делове крста на којем је разапет. То је највећа православна црква у Грчкој и трећа највећа на Балкану, после храма Светог Саве у Београду и цркве Александра Невског у Софији.

Свети Андреја Првозвани чудотворац заштитник је града и сваки 1. децембар, Дан Св. Андреје, Патрани прослављају као локални празник, а монументална црква одредиште је хришћанских ходочасника из целог света. 

Има нечег мистичног када уђете у то импозантно здање, поклоните се његовим моштима и крсту и запалите свећу. 

Само водите рачуна шта ћете пожелети у том тренутку,  јер – остварује се и оно што је готово немогуће, проверили смо!

Најчешћа окупљалишта мештана у граду су лепи урбани тргови, од којих су у Доњем граду најпознатији Трг Св. Ђорђа (најстрожи центар и нулта тачка града) и Олгин трг, а у Горњем – предиван, пинијама окружен Трг Ипсила Алонија.  

Омиљено излетиште и уточиште од врелине током летњих месеци је и мирисна шума борова и еукалиптуса Дасилио, на брду изнад центра града. Одатле се пружа предиван панорамски поглед на центар, риву и море. Нарочито је опојна шетња Дасилиом после кише, кад столетна стабла испусте сав кисеоник и миомирисе у ваздух. 

Други најјачи утисак када посетите Патру јесте да је то град који никада не спава, у којем стално врви као у кошници. Главна градска променада, Улица Риге Фереу (Риге од Фере), пулсира од хиљада младих људи, чак и у доба короне. Кафићи у марини или оближњим предграђима Рију и Врахнеики преплављени су младим светом, жељним дружења и разоноде.

Патра је велики универзитетски центар, има два универзитета, и хиљаде студената са целог Пелопонеза, али и из других крајева Грчке који ту проводе своје најлепше студентске дане. 

Неретко Патрани, али и становници оближњих јонских острва, поседују више станова у Патри, које издају студентима, што је за многе додатни сигуран извор прихода.

Туристи најчешће одседају у хотелима на оближњим плажама, од којих су напознатије у области Рио, око седам километара од центра града, у близини најлепшег моста Грчке и овог дела Европе, архитектонског бисера који спаја Пелопонез са копном, саграђеног на мореузу Рио – Адирио.

Хотел Порто Рио, један од најлуксузнијих у Патри, ове године препун је гостију управо из Србије.  

Осим у Рију, познате плаже налазе се и у другим местима у околини, као што су Псатопиргос, ка истоку, или Нифореика и Като Ахаја ка западу. 

Најлепша је, свакако, више од осам километара дуга песковита Калогрија, једна од најлепших и најдужих плажа у Грчкој, удаљена око 45 километара од Патре, смештена у готово афричком амбијенту шуме Строфилио, са мочваром у позадини и пешчаним динама високим и до десетак метара, које су обликовали ветрови и море. Ако имате среће, овде ћете наићи и на јата пинк фламингоса, који су заштитни знак оближњег хотела. 

У свету је Патра позната и по карневалу који сваке зиме, у фебруару, уз песму и игру окупи на хиљаде људи у шароликим парадама и маскарадама, журкама које трају по цео дан. Сматра се да је по атрактивности патрански карневал трећи у свету, испред њега су само неприкосновени Рио де Жанеиро и Венеција.

Током карневала одржавају се три грандиозне параде: дечја, ноћна и велика недељна. Регистрација за учешће траје више од месец дана унапред, а према правилима, свака тематска костимирана група која учествује не може имати више од 300 чланова. Укупни број учесника параде у атрактивним костимима лимитиран је на 35.000! Па ви само замислите како то изгледа.

Ове године, нажалост, због ситуације са короном, манифестација је изостала у свом традиционалном облику, па је обележена само симболично. 

 

Локална улична пијаца у кварту Света Софија – купујете воће, а љубазни знатижељни продавци загледају вас и питају одакле сте. И онда останете без текста, када на ваше "από Σερβία", продавац поморанџи проговори на чистом српском, без страног акцента и граматичких грешака!

Андреас је студирао геологију у Београду пре више од тридесет година и из тадашње југословенске престонице чува у сећању бројне лепе успомене, а српски још увек говори перфектно.

Свет је мали, па се испоставило да имамо и неке заједничке пријатеље. Дружио се некада са нашом колегиницом, популарном спикерком Ољом Мијовић.

Андреас није усамљен случај. Много је Патрана који су завршили факултет у Београду. Упознали смо још неке од њих. 

Арис је студирао режију две године. Српски теже говори, треба му времена да се присети, али ће вам као из топа запевати прастари хит Рибље чорбе: До јутра она је верна, и заслужује љубав до гроба… 

Његова садашња супруга се са носталгијом присећа извесног Београђанина Аце, љубави из младалачких дана, када је посећивала сестру која је тамо студирала филологију. На српском уме да каже само „срце моје”.

 

Првобитни утисак да је Патра „најгрчкији” град од свих, овдашњи познаваоци прилика настојаће да вам разбију. Причају вам како је тако можда и било до деведесетих година прошлог века, када је стигао талас имиграната из Источне Европе. 

Добра економска ситуација привукла је пре свега хиљаде жена из Украјине, Молдавије, Белорусије, Румуније… Било је и оних које су се бавиле и проституцијом или плесале у локалним стриптиз баровима. Али углавном су радиле по кућама, кажу, вребајући добру прилику за трајно удомљење и сигурну егзистенцију, а онда су разводиле све што се развести дало. 

Добростојећи Грци, са високим пензијама и некретнинама, били су опчињени женама углавном светлијих власи, дугих ногу и танких гласића, па су разводи били масовни у последњој деценији двадесетог века. Било је ту сигурно и искрених љубави, али и много бракова из интереса. Гркињама се зато овде диже коса на глави када им поменете жене из Источне Европе.

А онда је криза крајем прве деценије овог века као руком однела са собом и талас имиграната са Истока. Како су дошли, тако су углавном и отишли. 

Било је кроз историју наравно и оних који су били опчињени управо лепотом и темпераментом тамнооких Гркиња.

Један од њих био је и Немац Густав Клаус, који је средином 19. века стигао у тек однедавно самосталну и од Турака ослобођену Грчку и на брду изнад Патре купио комад земље на којој је засадио виноград.

Легенда каже да му је за око запала млада Гркиња по имену Дафне, слатких усана, ватрених црних очију и тамне косе, па је слатко, јако десертно вино које је почео да производи, назвао управо по њој – мавродафне (црна Дафне).

Вино је постало једно од заштићених грчких аутохтоних вина са географским пореклом, а винарија „Ахаја Клаус” једна од престижних дестинација за енологе и љубитеље вина из целог света.

Осим по десертном вину, Патра и овај део Пелопонеза познати су и по укусним слатким поморанџама, којих има не само на плантажама у околини него и по целом граду. У Патри је нормално да централне градске улице и тргови имају дрвореде мирисних поморанџи, које својим наранџастим плодовима ките град током зиме.

Али када после напорног дана, посла, обилазака, или само уживања на плажама пожелите да пронађете спокој и који тренутак блаженства, не пропустите легендарне заласке сунца по којима је Патра надалеко чувена – раме уз раме са Сан Франциском, Задром и још неколико западно оријентисаних метропола и урбаних целина.

На риви, променади уз плажу, из марине са јахтама или са брежуљака у околини града, посматрајте како сунце свакога дана креира јединствене, нестварне калеидоскопе боја док тоне у плаветнило мора иза хоризонта.

Број коментара 4

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

петак, 26. април 2024.
9° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво