Све више поклоника обилази манастир Високи Дечани

Најбоље очувани храм из доба Немањића, манастир Високи Дечани сазидан је у време процвата српске средњовековне државе. Архитекте, историчари уметности, сликари и конзерватори истичу да Дечани по својој архитектури и достигнућима представљају нешто најлепше што је створила српсака рука и оставила у наслеђе. Зато све више туристи и верујућих походе овај споменик српског трајања.

Све оно што се деценијама средњег века у српским и византијским црквама стварало, у Манастиру Високи Дечани развило се до тих размера да представља аутентични споменик српске прошлости. Храм Вазнесења Господњег подигнут је комбинацијом византијских, романичких и готичких елемената и слови за илустровану Библију, јер је осликан сваки дан у години.

„Долазе нам поклоничке групе из Београда и најавили су се из Ниша, Војводине, долазе нам и страни посетиоци. Дошли су нам нови искушеници у међувремену и сада имамо 25 монаха. Углавном млађа су братија“, наводи јеромонах Петар, кустос манастира Високих Дечана.

Оснивач манастира краљ Стефан Урош Трећи, син краља Милутина и отац цара Душана 1330. године издао је и оснивачку повељу Дечана и у њој забележио земљишне поседе и друге поклоне манастиру. О историји светиње више сазнајемо и у манастирским библитечким издањима.

„Оно што је недавно изашло то је 'Дневника дечанског монаха', Дионосија од 1903. до 1906. године. Још су под турском били Дечани, где је на фотографијама из истог тог периода турска стража чувала чувала овај манастир. Имамо и страних сведочења о томе“, додаје јеромонах Петар.

Древна немањићка лавра подно Проклетија у питомој Метохији јесте део историје и културе човечанства, али је и једини споменик на овом простору балканске ветрометине који обезбеђују припадници Међународних снага.

Број коментара 1

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.