Мали Дунав, велика чуда – на рубу Београда острво еволуције и дах праисторије

На 12 километара од центра Београда, налази се "Мали Дунав" у Винчи. Туристичко-огледно добро Пољопривредног факултета у Земуну отворило је капије за посетиоце, а пре свега за децу. Из чистог ентузијазма, без новчане надокнаде, о комплексу брину студенти, докторанди и професори Пољопривредног факултета у Земуну.

Прави природњачки Дизниленд, простире се на пет и по хектара. Ту је ботаничка башта са воденим биљем, језеро Мала Венеција по којем се може пловити, оаза корњача, акваријум са 40 врста риба. 

"То је једна жива изложба где наши посетиоци могу да се упознају са дунавским врстама риба, а од најзанимљивијих издвојио бих сибирску јесетру, кечигу, јегуљу. Поседујемо и ове грабљиве рибе као што су сом, смуђ, буцов", рекао је Далибор Вукојевић са Пољопривредног факултета у Земуну.

У Зоо-врту водених птица налазе се две стотине јединки, утва златокрила, бели и црни лабуд, мандаринке каролинке, колбен патке.

"Птице су мање, више навикле на наше посетиоце и у сваком моменту очекују неку награду од посетилаца, зато што манекенишу у њиховој близини. Мисли се на неко зрно кукуруза, пшенице, неку плазмицу...", испричао је Марко Станковић са Пољопривредног факултета у Земуну.

Обилазак Малог Дунава за децу траје три сата. Посебно воле вожњу чамцима и пецање на језеру. Сазнајемо да су врло знатижељни, а природу најмање познају деца из престонице.

"На пример, уместо да кажу – ово је овца, они кажу – ово је коза, мешају животиње и ми смо ту да их научимо, да их упознамо са различитим врстама и животињама али и са биљним светом", додао је Вукосав Голубовић такође са Пољопривредног факултета.

На Острву еволуције, посетиоцима се оставља на вољу да одлуче у шта ће веровати, у творца или еволуцију. Кућица на врху острва подсећа да нас је све више, да смо ресурсе земље готово истрошли, али да ћемо у будућности храну налазити у води.

Најатрактивнији део комплекса је Насеље праисторијског рибара са десетак кућица. Све почиње пре 45.000 година, када је хомосапијенс спас од хладноће пронашао у пећинама чије је зидове загревала дунавска вода. Ту су кућице из Лепенског вира, када имамо прве трагове вајарских дела, следи Старчевачка култура и коначно савршенство Винчанске културе.

"Невероватан период када хиљаду година није било ратова, када су људи живели на врло високом нивоу, имали су на пример подно грејање, облачили су се врло слично као ми данас, даме су имале Ве изрезе, чарапе, сукње а говоримо о периоду од 6.500 до 7.500 година пре нове ере", додао је професор Пољопривредног факултета др Зоран Станковић.

На овој узбудљивој локацији може се видети и кућица сиромашног рибара која симболизује почетак раслојавања друштва на богате и сиромашне. Сеже шест и по хиљада година у прошлост, а нажалост траје и данас.

петак, 26. април 2024.
6° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво