Јутарња кафа уз цвркут птица и одмор под јабуком – нетакнута природа Ресавског краја

Ресавски крај и околина Деспотовца годинама привлаче туристе који воле да споје нетакнуту природу и обилазак верских и природних споменика. Мала сеоска домаћинства или преноћишта су оно што, уз хидрокомплекс Лисине и Ресавску пећину, привлачи људе у тај део Србије.

Оно што је за неке свакодневица за друге је сан. Јутарња кафа на трему уз цвркут птица и одмор под јабуком, за већину посетилаца из великих градова идеалан је одмор, а у детињство враћа и оне који брину о смештају. 

"Ми се тренутно налазимо у кокошињцу некадашњем, овде сам као мала волела да долазим и да прикупљам јаја, то је једна од дивних успомена које ме вежу за ову кућу", прича Лана Вујадиновић из Деспотовца.

Бака Верину кућу у Стењевцу Миљана је средила и категоризовала, што се показало као одличан подухват који се допада туристима.

"Kажу да има душу, а и тако смо радили са пуно љубави", додаје Миљана Милановић из Стењевца.

Од Стењевца до споменика природе Лисине и водопада Велики Бук, десетак је минута вожње. Бигрени одсек висок је преко 20 метара, а док посматрате пад пенушаве воде, јасно је и како је водопад добио назив.

У близини хидрокомплекса смештај је могућ у десетак објеката, а ноћење уз доручак кошта од хиљаду до две и по хиљаде динара. Викендом је највише туриста из Београда и Војводине.

"Допада им се храна и чист ваздух. Највише се спрема погача испод сача, телетина испод сача и пастрмка", рекао је Васа Милосављевић из "Извора Лисине".

Неколико километара одатле су кањон Ресаве и на ободу крашког поља Дивљаковац Ресавска пећина, једна од пет највећих и накитом најбогатијих у овом делу Европе.

Ресавску лепотицу, која је и споменик природе прве категорије, вајала је природа, како се процењује, 80 милиона година.

У Туристичкој организацији Деспотовца кажу да су протеклих година доста радили – од категоризације смештаја, преко инфраструктуре до пројекта за визиторски центар. Само прошле сезоне Ресавску пећину посетило је 63.000 људи.

"Ове године су нам изостали страни посетиоци, али свакако можемо да се похвалимо да ми сада већ бројимо преко хиљаду и по посетилаца у два дана, односно за суботу и недељу, имали смо у претходном периоду када су биле дозвољене и екскурзије, видећемо како ће бити наредних дана", каже Ана Богдановић, директорка ЈП "Ресавска пећина".

Манасија као најзначајнији споменик српске средњовековне културе, спремно дочекује све који се и после шест векова диве задужбини деспота Стефана Лазаревића.