Камена Гора чека љубитеље природе и нуди блага свог краја

Жељко Кијановић пре осам година одлучио је да новац који је зарадио рабаџијањем уложи у аутентичке дрвене објекте за смештај гостију. Желео је да прикаже аутентичност Камене горе, и кроз чобанске куће.

„Некад су кориштене за кад су се овце пресељавале и затваране у торове, ове кућице су вучене и постављање близу торова, поред којих би био и пас чувар, а унутра је спавао чобанин, јер је увек овде у шуми постојао вук и медвед и опасност по стадо", рекао је Жељко Кијановић из Камене Горе.

Туризмом жели да врати живот у село у којем су некада живеле бројне многочлане породице и као такве имале славног кума.

„А Тито је био кум свакој породици која је имала десеторо деце, па тако и мојој мајци", нагласио је Жељко.

Од кума су пре неколико деценије као поклон стигли први километри асфалта. Сада би их требало обновити као и старачка домаћинства.

Специфичност менталитета људи у Каменој Гори најбоље илуструје и засеок Кијановићи у којем кажу да је за госте све бесплатно.

„Ја никада никоме нисам наплатио. Ко је год дошао понуђен је био ко шћео да руча, па ручо, ко је да преноћи, преноћи, никад му нисам наплатио. Није их много био, али бивало је. И нек изволи ко год хоће да дође", рекао је Иван Кијановић.

„Волим људе, волим дружења, нова познанства и то би отприлике било то", рекао је Жељко Кијановић. Па зато је бесплатно.

А Каменогорци су изузетни домаћини, познати и по трпези препуној блага свог краја.

„Све домаће, нема ништа. И колаче кад правимо, више правимо, нема оно што ми не испечемо то ти рачунамо колач. А оно по граду сад нит га пече, нит га ништа. Канум га кажу колач јок", истакла је Зоја Кијановић.

Уз домаћине својеврсну добродошлицу на Камену Гору сваком путнику намернику указаће и једниствени лепитири.