Пршута, кајмак, чварци, етно-музеј – бисери Жупе

Етно-село Латковац изникло је на више од два века старом огњишту породице Кнежевић. Пет кућа са богатом предисторијом, амбар и штала, преуређени су пре тринаест година у објекте за смештај гостију, библиотеку, галерију и ресторан. 

„Нисмо могли да сањамо да ћемо да имамо госте у селу Латковац - Слатковац, значи из целог света практично. И било је ту нормално и домаћих гостију, било је и кампова разноразних, јога кампова, школе у природи...“, рекао је Драган Кнежевић, испред етно-села Латковац.

Средњовековни град Козник који је Стефан Немања добио у наслеђе, био је и остао господар Жупе Расине. Успон до очуваног утврђења на преко 900 метара надморске висине, права је авантура.

„Видиковац на Кознику је проглашен за један од три најлепша видиковца у Србији. Прва два су на Тари, из разумљивих разлога не можемо да се такмичимо баш толико“, каже Сања Црнобрња Красић, виши кустос, археолог.

У подножју Козника и Жељина, ушушкано је и село Плеш.

Расина је можда најлепша у овом делу тока, те се ово место захваљујући предузимљивим мештанима наметнуло као туристичко. Одавде за пола сата можете и до Александровца, Бруса, Гоча и Врњачке Бање.

Породица Ерић адаптирала је авлију у завичајни етно-музеј, са детаљима који употпуњују интимну атмосферу и гастрономски доживљај.

„И цео овај крај је познат по тим жупским специјалитетима који су карактеристични за ово место. То је телетина испод сача, домаћи сир, кајмак, пршута, чварци“, испричала је угоститељка из Плеша Јелена Ерић.

Познат је и по пастрмци која је специјалитет рибњака и ресторана. Мамац за туристе бачен је пре две и по деценије и, што би пецароши у жаргону рекли, још увек „ради“.

Излетиште Митрово Поље, подно Жељина и Гоча, магнет је за рекреативце и спортисте.

Располаже са око 200 лежајева, базеном са термалном водом, а најчешћи гости су најмлађи.

„Значи само у неких пет километара у кругу, имамо преко 20 врхова преко 1.000 метара. А на нашу велику радост, тренутно је у изради и 125 километара бициклистичких стаза“, изјавио је директор Туристичке организације Александровац, Владимир Рашковић.

А до највећег, Александровачког виногорја и познатих подрума одвешће вас путеви вина.