Пробајте заборављена јела и једрите шумадијским морем

Борачки крш је природни феномен, остатак угашеног вулкана на коме су велике тврђаве сем Срба градили Келти, Римљани, Византинци. Врхунац је доживео у време деспота Стефана Лазаревића, који је са овог места водио државу.

Откако су у овом крају снимљене серије "Немањићи" и "Мој рођак са села ", посетиоци су све бројнији, а најпопуларније место кућа пуковника Вранића.

"Ми смо одлучили да направимо смештајне капацитете, ставили смо кревете да људи могу да одморе, преспавају, прошетају да праве роштиљ", каже Рајко Лечић, власник куће.

"Кренули смо да обиђемо крст који се налази на узвишењу близу Рајкове куће, али смо оставили за други пут јер смо дефинитивно решили да опет дођемо овде", каже Ненад Илић, туриста из Краљева.

У селима је очуван велики број старих српских кућа. Прилагођене сз захтевима туриста.

"Ја спремам домаћу српску кухињу, та јела која су заборављена. Нешто ново увек припремим, али је све домаће", каже Владанка Алексић, власница туристичког домаћинства "Алексић".

Гружанско језеро због лепоте и величине многи називају шумадијским морем. Станиште је бројних животињских врста, и погодно за развој спортско-рекреативног туризма. Зато су ових дана језеро обишли инспектори једрења из Београда.

"Ми сада знамо како је овде када је северо-западни ветар, како када је кошава. Циљ је да тестирамо место, језеро за различите услове и спортове", каже Драго Грубнић, инструктор једрења из Београда.

Ко то тамо пева 

На магистралном путу Краљево-Крагујевац чека аутентична кафана "Ко то тамо пева". Омиљени филм инспирисао је власника да направи необичну поставку за све љубитеље филма, а аутобус стар 68 година увек привлачи путнике.

"Доста њих дођу да попију кафу, да се освеже па наставе пут даље, а доста њих се задржи и направимо излет у природу, аутобусом", каже Драган Петровић, власник кафане "Ко то тамо пева".

У селу Честин, налази се задужбина деспота Стефана Лазаревића - манастир Каменац, Кроз манастирску порту пут води до најстарије школе у овом делу Шумадије, која постоји од 1818. године, а последњег ђака испратила је пре две године.