Фрушка гора – оаза мира идеална за „пуњење батерија“

Најстарији национални парк у Србији Фрушка гора, поред јединствене природе, посетиоце привлачи и својим културно-историјским наслеђем, а посебно место заузима и 16 православних манастира и археолошка налазишта. На њеним падинама виногради се гаје већ 18 векова, а расте око 700 лековитих биљака.

Шуме и обронке некадашњег острва у Панонском мору, још су Римљани звали „плодна гора". Многа излетишта и шумске стазе, право су место за активан одмор али и еко, речни и сеоски туризам. Посебну чар су аутентични салаши, са храном спремљеном на традиционалан начин, убраном у баштама домаћина.

„Оно што посејемо да буде на трпези и воће и поврће и оно све што је домаће, то домаћица спрема, знате оно супа. Па све редом, то су недељни ручкови и јела“, каже Никола Иванић из „Перковог салаша“.

Чика Никола и тетка Мица отворили су свој салаш за туристе само викендом, да би њихов стил живота могли да осете и људи из великих градова.

„ Никада гужва се ту не осети и вероватно су људи то препознали, нарочито са децом када дођу. Видим да одлазе опуштени, позитивни. Ви знате како је у граду данас“, наводи Никола Иванић.

Нешто мало дугачији је салаш и његових девет домаћина посетиоцима ће пружити посебно искуство.

„Имамо туристичка јахања, који иду у круг, школу јахања која траје 45 минута, теренско јахање и терапијска јахања која радимо за џаба за добро деце“, каже инструктор јахања Ђорђе Димитријевић.

На Фрушкој гори се налази и 16 вештачких језера, а многа су сакривена.

Језеро Међеш или Шатриновачко језеро, које је прави мали рај за риболовце, зато што је веома богато рибом, али и рај је за све оне које воле купање на мање комерцијаним плажама.

Зову је и светом гором, јер има 16 манастира, који су подигнути као задужбине српских владара. Поред њих, српску духовност у време турске окупације центранле Србије су посебно чували Сремски Карловци некадашње седиште патријаршије, са најстаријом српском гимназијом и посебном архитектуром.

Аутохтона вина и домаћинске викендице

Само овде има преко двадесет винских подрума, а овај је стар преко 150 година. Место је познато по томе што има и домаће врсте грожђа и вина.

„Ви каберне, совињон, шардоне можете да пијете по целом свету, било који хотел, ресторан мотел, трафика, киоск. Ове аутохтоне сорте нема, зато што нису пуно раширене и то пуно људи хоће да проба, купи и брзо се прода“, објашњава винар Предраг Бајило.

Поред луксузних хотела, туристе овде привлаче и домаћинске викендице, попут „Викендаје“, коју су домаћини градили за себе, пажљиво бирајући позицију и поглед. Ово место поред наших радо бирају и гости из Француске и Блиског истока.

„Овде може да преноћи девет особа, дневни капацитет је 20 људи. Располажемо са три спаваће собе, са дневном собом, две кухиње, купатило и ово огромно двориште“, истиче Зорана Ђуран из смештаја „Викендаја“.

Иако су планирали, многи одавде нису желели да оду у град. „Викендаја“ је само једно од места чија ће природа и посебни домаћини сваког посетиоца уверити да је планина ипак природније место за човека од урбане средине.