Из европске Сахаре дошетајте у војвођанску Венецију

Свако од језера поседује неку своју специфичну чар; неко долази због уређених плажа и купања, неко ради провода и добре забаве, пецароши због риба од „два метра“, сурфери и једриличари због ветра за којим вечито чезну.

„Постоје језера са урбаним плажама која су погодна за различите летње садржаје, али и она са неурбанизованим плажама за оне који желе да се осаме и извуку из гужве“, каже Новица Јовановић, директор Туристичке организације Беле Цркве.

Због све већег интересовања, последњих година око језера је никло четрдесетак приватних вила за издавање апартмана. Многе од њих нуде потпуну приватност. За љубитеље водених спортова белоцркванска језера су право место за уживање, а овде ће имати прилику и да науче да роне.

„Током летње сезоне туристи се могу упознати са нашим језерима и ко год да дође, без обзира на то да ли има лиценцу или не, можемо му обезбедити интро зарон уз кратку обуку од пар сати тако да се свако може опробати, а током јула организујемо курс где свако може добити прву ронилачку звезду и на тај начин може ронити свуда у свету“, објашњава Марко Лазаревић, члан општинског већа за спорт и члан ронилачког клуба КПА „Бела Црква“.

Тамо где је Дунав широк као море 

Бела Црква пажљиво је ушушкана на месту где се преплићу бујна вегетација, плодна земља и „европска Сахара“ – Делиблатска пешчара, па могућности за активан одмор има напретек.

„Ранац на леђа, бицикл и у Белу Цркву – да видите реку Неру, једину планинску реку у Војводини, да корачате кроз њу, да видите Дунав који је овде широк као море, ја га зовем капијом историје јер је на том месту први пут цар Трајан прешао Дунав, да видите чувена Загајичка брда, да видите Делиблатску пешчару и то део који је најлепши у Белој Цркви, све вас то чека овде“, набраја туризмолог Милан Белобабић.

Овде ће уживати и еко-туристи јер околина Беле Цркве обилује нетакнутом природом и заштићеним пределима, а једно од њих је Лабудово окно.

Највећа колонија лабудова у Србији 

У питању је једно од најважнијих зимовалишта за птице селице у Европи. Овде током године борави чак 270 птичјих врста од којих су многе заштићене и строго заштићене. Овде се може видети и највећа колонија лабудова у Србији, али и највећа колонија ласта брегуница у Европи.

Још једна специфичност везана за ово место јесте чињеница да је у непосредној близини Лабудовог окна Дунав најшири у свом току од извора па до ушћа, а ширина овде износи седам километара.

Ова варошица, осим по природном богатству и језерима, препознатљива је и по најдужој карневалској традицији у земљи. Белоцрквански карневал одржава се још од 1828. године, а европска штампа својевремено је писала како је после Канског, Венецијанског карневала и оног у Монте Карлу, Белоцрквански карневал најпознатији у Европи. Одржава се сваке године у јуну и означава почетак сезоне купања.