Пролом бања – чудотворан спој сунца, ваздуха, историје и мистике

Под скуте Радана и Соколовице, у пределима нетакнуте природе, на надморској висини од 550 метара, свила се Пролом бања. Умивају је брзаци Проломске реке, која се улива у Косаницу и Топлицу.

Топлица је добила име по термоминералним изворима у чијим су благодетима уживали и стари Римљани. Само на подручју општине Куршумлија налазе се три бање: Пролом, Луковска и Куршумлијска, које су осим здравственог, развиле и рекреативни туризам.

Моћ њених вода да исцељују и лече, познавале су најстарије цивилизације које су настањивале те крајеве, а данас то потврђују савремена истраживања која их сврставају у изузетно ретке.

"Овде је чудотворан спој и блата, и воде, и ваздуха, али и ових падина Радан планине, која је од прошле године и парк природе. Затим спој сунца, ваздуха и шумовитих предела са обележеним стазама здравља", каже Марина Цветковић, пи-ар Пролом бање.

Овај крај богат је и културним наслеђем. Куршумлија је прва престоница Немањића, у којој је Стефан Немања изградио своје прве задужбине – манастире Светог Николе и Пресвете Богородице

"Читав крај Косанице заправо је познат и као Косаничка Света гора, Косанички Атос, са готово 70 сакралних објеката. Међу тим столетним шумама и ливадама се налазе прави бисери међу црквеним здањима", испричао је туристички водич Мирослав Јовић.

Посебну атракцију у самој Бањи представља Црква преображења Господњег. На само два и по километра налази се и једина црква-брвнара у Топлици, Лазарица, посвећена кнезу Лазару, чија се војска овде причестила пред бој на Косову.

"Црква Лазарица, али и бројна налазишта и споменици, што из средњех века, доба Византије, Рима, неолита, па чак и Винче, дају могућност сваком туристи који дође у Куршумлију да буквално путује кроз развој људске цивилизације", наводи Славиша Јовановић из Туристичке организације Куршумлије.

Магију и мистичност читавом крају дају легенде које су испредане око свега чиме се природа овде поиграла. Најчувенија је она о окамењеним сватовима, које данас представљају камене фигуре природног феномена Ђавоља варош. Доступна су и бројна археолошка налазишта.

"Који потичу још из времена неолита. Ту имамо остатке старчевачке, али и винчанске културе. Треба рећи да је у близини и археолошко налазиште Плочник, веома драгоцено за науку", објашњава археолог Милан Савић.

Топлички крај очувао је и традиционално добру кухињу, у чијим специјалитетима, спремљеним испод сача, попут пите реднице, телећег и јагњећег печења, уживају гости.