Знате ли ко је био први златиборски гост

Извесни Хаџи Никола Селак је још 1750. подигао колибу за одмор, и тако се не знајући, уписао у будућу књигу првих златиборских гостију.

Оно што је знао хаџи Никола, схватиће потом и краљ Александар Обреновић, па београдска господа, а за њом и сви жељни правог одмора и тако  кренуло оно што данас овде имамо – виле, викендице, хотеле, ресторане, игралишта, купалишта и више од 300.000 гостију годишње.

"Врхунски хотели ће свакако, у свакој ситуацији пружити врхунску услугу, и оно што је Златибор сам по себи – природа, лепота, значи, да се релаксирају, да се добро забаве, да добро поједу и оно примарно – да уживају у природи", наводи Катарина Цицварић из хотела "Палисад".

Од модерног и традиционаланог Златибор је узео оно најбоље, сачувао дух добрих домаћина с почетка двадесетог века, када је, рецимо, за Рибницу знало и европско племство, а овдашњи, први угоститељи, говорили да њихова кућа припада – Богу и госту.

"Јела се шницла, телећа, за коју се није знало како се зове, али је била велика, прелазила је преко тањира. Гост је није могао ни да поједе. То је тако било лепо спремљено, просто, једноставно, да су сви долазили радо", наводи Десимир Петровић из Рибнице.

И Рибница се опет буди. Скијалиште је зими рај за спортисте и рекреативце, а лети је ово место где оживе сва чула. Ускоро ће новом гондолом туристи долазити до Торника, места где је некада столовао Костреш харамбаша, и то, стизаће из центра Златибора.

"То је за нас, заиста, најзначајнији, капитални пројекат, који ће златиборском туризму удахнути једну нову снагу и енергију, у неким наредним плановима је да се и само језеро у Рибници претвори комплетно у туристичке сврхе, када се среди, додатно инфраструктура и када се вода са Сушичког врела доведе на сам Златибор", истиче директор ТО Златибор Владимир Живановић.

А на дохват руке, јер се мирису не може одолети, и корака, коме путокази нису потребни – све је од лепоте саткано: у Доброселици прераст, стара црквица, и добри људи а даље Муртеница – шума над шумама.  

Под Чиготом чека Гостиље, са водопадом, базеном и горским брзацима, у Љубишу, можда сретнете, за стих увек спремног, Љубивоја Ршумовића. А у Сирогојну је лако открити лепоту и мудрост старих градитеља који су умели да сачувају душу дрвету.

Онда Стопића пећина, чудесни отисак векова и воде, па Семегњево, Шљивовица, Трипкова а   све саткано од боја и мириса.