Србија има сопствена решења за практичну примену соларне технологије

Патент Концентратор сунчеве енергије још 2016. УНДП је прогласио најбољом иновацијом која производи енргију а истовремено елиминише штетне материје. Али за практичну примену те соларне технологије треба новац. Каква то технолошка соларна решења нудите, шта значи ова ваша иновација?

– Реч је о јединственом уређају различитом од свих познатих технологија у свету, због чега је и проглашен, баш на вашој телевизији за најбољу технолошку иновацију Србије, која може умногоме помоћи остварењу енергетске независности у будућности.

Најважније од свега је то што је реч о 100 одсто српској технологији од идеје до последњег шрафа на њој, која се може видети у кругу Института „Михало Пупин“.

Пошто је реч о високо ефикасној технологији, намењена је великим потрошачима топлотне и електричне енергије, пре свега у прехрамбеној индустрији, топланама, соларним електранама и неупоредива је са актуелним соларним панелима.

Да ли верујете да наша соларна технологија може у постојећим термоелектранама на угаљ, заменити најмање 30 одсто потрошње угља, па можете ли замислити шта то значи за укупну енергетску позицију Србије.

Наша земља има огроман потецијал за коришћење сунчеве енергије. Ви сте поднели и иницијативу за формирање Конзорција за изградњу прве Српске хибридне соларне електране-топлане.Каква је то електрана и колика улагања неопходна да би тако нешто заживело?

– Тестирање које је обавио ИМП је показало ефикасност претварања сунчеве у топлотну енергију близу 80 одсто, а унапређењем које сад припремамо, соларни сyстем ће моћи истовремено производити и складиштити електричну и топлотну енергију са ефикасношћу од близу 90 посто.

Због тога смо и предложили министарству енергетике и ЕПС формирање Српског конзорција за изградњу прве хибридне соларне електране-топлане која неће коштати много више од термоелектране на угаљ, а цена производње електричне енергије износила би 44 до 60 евра по мегават часу у зависности од инсталисане снаге са изузетно позитивним ефектима на животну средину.

Све би радили у оквиру ЕПС-а што би била и основа за препород ЕПС-а, велика извозна шанса Србије, а у наредних десет година могли би запослити око 100.000 радника и сву металопрерађивачку индустрију Србије.

Светске финансијске институције већ су објавиле да више неће финансирати енергетске пројекте на угаљ. Да ли ту видите шансу?

– Па управо та чињеница говори у прилог малопређашњој тврдњи, јер Србија треба да се окрене сопственом развоју напредних технологија користећи своје знање, своје иноваторе, своје сировине.

Пошто имамо пријатељске односе са арапским земљама у којима се данас граде соларне електране са разним технологијама у вредности око 35 милијарди евра, а ИЕА предвиђа улагања у соларну енергију до краја века у износу око 16.000 милијарди долара. То је шанса Србије.

Некда је Европа предњачила у производњи соларних панела, последњих година та индустрија се потпуно преселила у Кину.. Ево чули смо амерички председник најављује да ће олакшати увоз соларних пнела упрво из Азије. Можемо ли ми са оваквим и сличним пројектима да кокуришемо у тој идустрији?

– Имамо сопствену соларну технологију, имамо релативно повољну позицију кад је реч о интензитету сунчевог зрачења, па зашто не бисмо искористили благодети које нам пружа сунчево зрачење које дневно на површину земље шаље количину енергије неколико хиљада пута већу од укупне светске годишње потрошње.

Данас углавном увозимо соларне панеле произведене у Кини, Турској, Италији који су дечја играчка за српску соларну технологију која је вишенаменска и много ефикаснија, истина у старту скупља од панела, али кад се узму у обзир сви ефекти и подвуче црта за век трајања наше технологије од 40 година, постаје чак јефтинија.