Ракина бара – редак природни феномен, популарно излетиште предратног Београда

Група мештана схватила је да се ништа неће променити ако сами нешто не ураде. Окупили су се, пронашли извор воде затрпан муљем и кренули да га откопавају. Чистили су, односили смеће, садили биљке. И успели су. Обновили су своје језеро, пре свега за будуће генерације, али и због успомена оних који су на њему одрастали. Није било лако, али вредело је.

„Идеја долази од неког суочавања са сопственим немаром. Не можете да очекујете да неко уради ваш посао и да заврши то што вама треба. На почетку нас је било троје-четворо и кренули смо од чишћења извора, који је био затрпан клизиштем и запречен шутом. И онда смо најпре очистили тај извор, видели да та вода мора негде да оде и онда смо кренули старим путем потока. Очистили то, направили каналић којим се вода сливала ка језеру и онда смо схватили да имамо проблем – да не знамо где ће се завршити цела та прича и да морамо да очистимо целу парцелу. Да измуљамо корито и вратимо језеро онакво какво је било", истакао је Милан Томашевић из Удружења „Еко-патрола“, Сремчица.

Ракина бара је редак, природни феномен и веома популарно излетиште предратног Београда. Старији мештани памте та времена.

„То нам је био извор воде. Ова страна Сремчице није имала воду, па је народ одавде терао у запрежна кола коње, волове, краве, ко је шта имао, и уђе са свом том стоком у бару и точи у бурад лимена воду. И дотерамо кући и сви трошимо ту воду докле има“, рекла је Драгица Лукић, мештанка Сремчице.

Новије генерације поносне су на оно што су заједно урадиле. Језеро им је од сада омиљено излетиште. Дубоко је око метар, а на средини и до два метра. Богато је рибом – бабушком, штуком и кленом.

„Ми се ту окупљамо, правимо роштиље, имамо неке мале чамце. Волимо да пецамо“, истакао је Никола Мијушковић, мештанин Сремчице.

„Доста се променило. Људи када виде да се нешто позитивно дешава, долазе, окупљају се“, додао је Драган Мијушковић, мештанин Сремчице.

Педесетих година постојала је идеја да Ракина бара постане туристички центар Београда изградњом шеталишта, ресторана и туристичких садржаја. Предвиђено је да, заједно са Адом Циганлијом и Кошутњаком, представља туристичку понуду Чукарице.

Можда се нису остварили ови велики урбанистички планови, али јесу добре идеје и сложност ових људи. Из Удружења поручују да овде није крај.

Највећи проблем је изливање канализације из локалне мреже и одлагање отпада. Приоритет им је заштита језера.

„Имали смо сарадњу са бројним институцијама, напоменула бих посебно Секретријат за заштиту животне средине и Завод за заштиту природе, јер имамо жељу да језеро ставимо под неки облик заштите. То је изузетно важно, зато што је просто немогуће да се само ми старамо о њему“, истакла је Нада Сарић Велинов, председница Удружења „Еко-патрола“, Сремчица.

Прошле године мештани су основали и фестивал "Бара фест" који ће се одржавати сваког септембра и окупљаће локалне музичке групе, бројне уметнике и љубитеље природе.