Читај ми!

Шума је лек за све – зароните у њено купатило

Регије које немају хотеле и ауто-страде са пет звездица, и немају развијену индустрију, имају бар једну компаративну предност – природне лепоте и шуме са пет звездица. Ако сте се питали како да више поведете рачуна о менталној хигијени, о којој се све чешће говори, зароните у шумско купатило.

Shinrin yoku (купање у шумском ваздуху) је елемент традиције здравих животних стилова у Јапану већ столећима. У Кореји се ова процедура назива Sanlimyok; у Финској је практикују, али немају традиционални назив; у Ирској се зове Boladh na Sioga или – купање у даху шумске виле.

Термин "Forest medicine", уведен је у Јапану 2006. године, наредне године и у Енглеској, а од 2009. године на Медицинском факултету Универзитета „Харвард“ одржава се летња школа шумске медицине.

У региону југоисточне Европе прва шумска терапијска шетња одржана је 25. маја 2016. године, на подручју Обедске баре.

Шумадијски шумски хамам представљен је 2014. године у Јапану, на секцији шумске медицине Светског конгреса бања.

„За разлику од шума Јапана, које су тамне и са мало сунца, шуме Балкана су највећим делом светле и сунчеви зраци кроз крошње дрвећа падају на тло, на сличан начин као што сунчеви зраци пролазе кроз отворе на крововима аутентичих хамама и осветљавају харарет, централно место програма који се практикују у хамаму“, објашњава за РТС проф. др Горана Исаиловић.

Професорка Исаиловић, која се дуги низ година бави јавним и планетарним здрављем, истиче да области које „немају хотеле и ауто-страде са пет звездица, и немају развијену индустрију, имају бар једну компаративну предност – природне лепоте и шуме са пет звездица“.

Упозорава да, када се једном те звездице изгубе, тешко их је, или их је чак немогуће, вратити.

Међу земљама Европе шумска медицина постала је значајна карика у програмима очувања јавног здравља у Немачкој, Аустрији, Шпанији, Португалији, Шкотској и скандинавским земљама.

„Купање у шумском ваздуху, као основни програм шумске медицине, припада области комплементарне медицине, ароматерапије и представља превентивне и помоћне терапијске методе излагања ароматичним молекулима дрвећа шуме фитонцидима, који имају вишеструко позитиван утицај на здравље људи и квалитет живота", рекла је проф. Исаиловић за портал РТС-а.

Изненађујуће изоштравање чула и грљење дрвећа

Људи могу да уживају током боравка у шуми тако што стимулишу свих пет чула: у мирису шуме, зеленој боји биљака, шуму водопада и певању птица, конзумацији шумских плодова и грљењу дрвећа.

„Шумска медицина на много начина, показује своје ефекте на побољшање квалитета живота. Шума пружа простор за слушање и тиховање. Омогућава изоштравање свих наших чула, не само основних пет, већ и до тридесет чула, са којима се рађамо, али их не развијамо (его, селф, баланс, телесни радар, и друга)“, објаснила је др Исаиловић.

„Осим повезивања са природом, у шуми доживљавамо и повезивање са собом, осећајући се присутним у сопственим телима, као и са другим људима (социјална улога шумске шетње)“, наводи наша саговорница.

Терапеут је – шума, и нема строгих правила

Исаиловићева објашњава да се током шумске шетње успоравамо (пратимо пужа) и свесно се крећемо кроз шуму. Истиче да шумска шетња није планинарење, нити брзо ходање, као ни шетња са фитотерапеутом.

„Није битно да знамо имена биљака и животиња, већ да се са њима повежемо, у природној заједници. Не постоји физички напор или жеља за освајањем врхова. Стаза је дуга до 2,5 км и трајање шетње је од два до четири сата. Шумска шетња има емоционалне, физиолошке, психолошке и спиритуалне ефекте. 

Shinrin yoku је пракса попут jоге, традиционалне кинеске медицине, ayyverde, молитви или трансцеденталне медитације. Ове праксе укључују учешће терапеута и нису предвиђене да се спроводе самостално“, навела је професорка.

Докторка Горана каже да морамо прихватити да је шума терапеут, а да водич само отвара врата у шуму. Када уђемо у шуму, објашњава, треба да пронађемо пријатно место у њој, седимо на том месту и започнемо комуникацију са биљкама и животињама, док не осетимо потпуно јединство са природом.

Наглашава да стазе за шумску шетњу морају бити сертификоване, тако да су безбедне за учеснике и одговарајуће за задовољење њихових потреба. Шетња се може одвијати у шуми за лечење, превентивној, урбаној или виртуелној шуми.

 

„Шума је панацеа, то јест, лек за све, који укључује и депресију и анксиозност, структурисана шумска шетња повећава блискост са другим људима и лечи усамљеност. Шумски велнес је изванредан начин за развој креативности и тим билдинг. Учесници се осећају опуштено и самопоуздано, а шумска терапијска шетња је превентивни медицински програм, који је изборио своје место у кућама здравља компанија здравственог осигурања“, истакла је проф. Исаиловић.

Докторка Исаиловић објаснила је да лековито дејство дрвећа на људско здравље, које проучава дендротерапија, зависи од тога која врста дрвета нам је потребна, односно – с каквим се проблемом суочавамо.

Наглашава да храст и бор одговарају свим људима, и да су скоро подједнако вредни кедар, багрем, клен, јаребика, јабука, шљива...

Ипак, иако звучи необично, каже да постоје и стабла која човеку могу „украсти енергију“. Реч је о разним врстама топола, попут руске черјомухе коју код нас зову и америчка вишња.

„Постоји веровање да, када се дете роди треба засадити дрво, и то не било какво, већ дрво које шири позитивну енергију. За дечаке је то храст, а за девојчице јела, бреза или липа. Занимљиво је гледати како обоје расту и развијају се", испричала је др Исаиловић.

Дакле, ако очекујете принову – не би било лоше да почните да бирате садницу.

Нови апетити туриста и шанса за маргинализоване

Ментално здравље и улога шумских купатила у његовом неговању, може се сагледати и с туристичког аспекта. Истраживањем тих потенцијала бави се др Јелена Фаркић, предавач на Универзитету у Гриничу.

Глобална индустрија физичког и психичког благостања доживела је веома значајан раст током протекле деценије.

„Најновији тренд прописивања природе је већ постао део здравствених програма у неким европским земљама. Кроз одговорне активности, глобална туристичка привреда има за циљ да допринесе добробити свих живих бића на планети и њиховом развоју“, рекла је за портал РТС-а др Јелена Фаркић.

Концепт и пракса купања у шумском вазуху могу послужити као снажан подстицај не само одрживијем коришћењу природних ресурса, него и личном развоју, па и развоју туристичких активности у економски неразвијеним или маргинализованим подручјима.

„У Србији, хармонизовање купања у шумском ваздуху са постојећим туристичким или терапијским програмима може представљати иновативну и атрактивну туристичку понуду, чиме би се проширила туристичка понуда и задовољили неки нови апетити потрошача", сматра др Фаркић.

Наглашава да се у туризму све више траже релаксација, доколичарење, бег од убрзане свакодневице и потпуно препуштање одмору, без журбе, обавеза или рокова.

„Дестинацијски менаџери и маркетинг-стручњаци треба да препознају значај оваквих туристичко-здравствених програма јер представљају заједничко промовисање здравља и дестинације, као и њених туристичко-здравствених потенцијала. Овај вид туризма заснованог на шумама је тек у повоју у Србији, али свакако можемо размишљати о потенцијалном укључивању купања у шумском ваздуху у туристичку понуду Србије, па и у стратегију развоја туризма“, закључила је др Фаркић.

Упркос условима пандемије која ограничава могућности за путовања, купање у шумском ваздуху не мора бити „угрожена дестинација“, нити су шуме место на коме бисте стално били у грчу због тога што гости у соби поред чудно кашљу, или што не носе маске док бирају доручак са шведског стола. Такође, нећете стално у глави разматрати да ли је све беспрекорно дезинфиковано. 

Дани јесу све краћи и хладнији, али за шумску купку, увек се може наћи бар мало времена. Зимзелено дрвеће нас зове, под ногама фино шкрипи опало јесење лишће... Кад год можете, бирајте пут кроз парк уместо уз улицу или булевар.

Редован третман „зеленог купања“ може бити користан, али ако немамо времена за дугу купку, нека то буде макар и краће туширање.

број коментара 6 Пошаљи коментар
(четвртак, 02. дец 2021, 07:48) - anonymous [нерегистровани]

Slažem se

Potpuno ste u pravu. Kvazinauka cveta kao da smo u srednjem veku!

(среда, 01. дец 2021, 21:35) - anonymous [нерегистровани]

@Knjige, braćo

Hajde lepo pod lipu, pa će ti se posle sve razjasniti.

(среда, 01. дец 2021, 01:00) - Cepanica [нерегистровани]

Knjige, braco, knjige

Odavno nisam video vecu kolicinu kvazinaucnog, hipi buckurisa... Kakva dendroterapija, kakve "ayyverde"? Cega je gospodja doktor? Jos samo "kvantna medicina" fali u prici.

(уторак, 30. нов 2021, 14:09) - Nenad [нерегистровани]

ess

sertifikovana staza? salite se?

(уторак, 30. нов 2021, 13:15) - anonymous [нерегистровани]

Šuma

Šuma je važnija od prijatelja . Prijatelji mogu da postanu neprijatelji , Šuma je uvek dobra za zdravlje .

(уторак, 30. нов 2021, 12:22) - М.Н.Дујовски [нерегистровани]

2 Сата Минимум

Довољно је 2 сата "пасиван" престој у шуми да се промени крвна слика на боље. Пробајте и лаборанти ће бити пријано изненађени ( и Ви исто тако )