Нова Европска црвена листа птица: Свака пета врста на мети изумирања

Листа прати ИУЦН (међународну) Црвену листу категорија и критеријума који се примењују на регионалном нивоу. Ризик од изумирања сваке врсте је оцењен категоријама од „најмања брига" до „ишчезла".

Податке је прикупљало више од хиљаду експерата и волонтера широм Европе. Ово је четврта процена коју је урадила међународна организација "BirdLife International", са претходним издањима из 1994. 2004. и 2015. године.

Листа је објављена ове седмице, када УН Kонвенција о биолошком диверзитету дискутује о новом плану за решавање кризе са којом се дивље врсте широм света суочавају.

С обзиром на то да су птице врло осетљиве на промене у својој животној средини, представљају одличне показатеље стања на нашој планети.

Сви животи на планети су повезани, а када нам птице изумирањем покажу да су у опасности, то је знак да смо - сви у опасности.

Неки од главних налаза студије

-Свака пета врста птица у Европи је угрожена или скоро угрожена

-Бројност сваке треће врсте у Европи се смањила у протеклих пар деценија

-Морске птице, паткарице, шљукарице и грабљивице су најугроженије и то су групе чија бројност најбрже опада у Европи

-Морска, пољопривредна, мочварна и травна станишта су она на којима се налазе најугроженије врсте

-Бројност већине врста шева, стрнадица и сврачака се смањила; друге групе птица где је значајно опала бројност јесу патке и шљукарице

-71 врста (13%) је угрожена у Европи (статус критично угрожен, угрожен или рањив)

-35 врста (6%) је скоро угрожено

-5 врста се још увек води као регионално ишчезле

Главни разлози смањења бројности посматраних популација птица на Европским стаништима су:

Пренамена употребе земљишта на великим парцелама

Статус барске шљуке (galliango galliango) је промењен са категорије најмања брига на рањив, пре свега због губитка станишта и деградације гнездилишта.

Интензивна пољопривреда

Статус грлице (streptopelia turtur) остаје на категорији рањиве врсте, јер због интензивиране пољопривреде нестају станишта погодна за њено гнежђење и пестициди утичу на смањену доступност хране

Прекомерна експлоатација морских ресурса

Гавки (somateria mollissima) је промењен статус са рањиве на угрожену врсту услед комбинованих фактора који укључују заразе и несташицу хране

Загађење копнених вода

Статус црногрлог гњурца (podiceps nigricollis) је промењен са најмања брига на рањив, највероватније услед загађења воде услед пољопривредних активности и из урбаних одвода

Неодрживе и редовне шумарске праксе

Статус великог детлића (dendrocopos major) је остао у категорији најмања брига, али се популација смањила углавном услед неодрживих шумарских пракси

Развој инфраструктуре

Статус шпанског орла крсташа (aquila adalberti) остаје на категорији рањиве врсте јер се популација суочава са високом смртношћу услед колизије и електрокуције са далеководима

Иако су наслови у новој Европској црвеној листи упозоравајући, постоје и добре вести. Побољшан је статус риђе луње (milvus milvus) и азорске зимовке (purrhula murina)- две изузетне приче о успеху у очувању врста - што је показатељ да циљани приступ опоравку врста функционише; док интервенције попут добро дизајниране агро-еколошке шеме могу спасити врсте чија популација је у опадању, попут прдавца (crex crex).

Када су птице у невољи - сви смо у невољи 

„Птице су дуже од нас на овој планети, али услед брзине којом је људи експлоатишу и уништавају, сведоци смо да се неке врсте стрмоглаво крећу ка изумирању. Црвена листа је круцијалан извор за све који раде на томе да се заустави климатска и биодиверзитетска криза, јер када су птице у невољи, и природа је у невољи", каже Ана Станева, Привремени шеф заштите птица и природе, BirdLife, Европа.

„Једна порука Црвене листе јесте да ми можемо побољшати положај европских птица. Популације птица у Европи се смањују углавном услед губитка станишта, за шта постоје решења. Опоравак станишта великих размера и заштита неколико преосталих природних станишта у Европи неће само помоћи да птице преживе, већ и да човечанство опстане", објашњава Клер Радерфорд, референт за очување врста, BirdLife, Европа.

„Резултати показују да не успевамо одрживо да употребљавамо наше земљиште, слатководне ресурсе нити мора. Ми желимо, и неопходно нам је да Европа предводи свет у обнављању природе, али да би се то догодило потребно је само да се уради трансформација наше економије. Та трансформација мора почети сада, у овом периоду који су УН назвале Декадом еколошке обнове", додао је Мартин Харпер, регионални директор, BirdLife, Европа.

Извештавање о стању популација дивљих птица на простору Србије за потребе нове Европске црвене листе птица урадило је Друштво за заштиту и проучавање птица Србије (ДЗППС) које је партнер међународне мреже "BirdLife International".

У недавно објављеној Црвеној књизи птица Србије представљене су најугроженије врсте птица са територије наше државе.

Рад на овој публикацији водило је Друштво за заштиту и проучавање птица Србије, заједно са партнерима: Заводом за заштиту природе Србије и Департманом за биологију и екологију Природно-математичког факултета Универзитета у Новом Саду.

Подаци су прикупљени за укупно 352 поуздано забележене врсте, од којих је било могуће анализирати 255 врста птица.

Резултати су алармантни јер се чак 123 врсте суочавају са ризиком од ишчезавања, а међу чиниоцима који их угрожавају издвајају се лов, криволов и сакупљање јединки (угрожава 40 врста) и загађења која потичу из пољопривреде, међу којима и тровање пестицидима (угрожава 44 врсте).