Шта се дешава када милијарде морских животиња угину у једном дану

Рекордно високе температуре ваздуха које је „топлотна купола“ донела на северозапад Пацифика у јуну, за биљке и животиње које живе дуж обале биле су погубне.

Врео талас поклопио се са периодима најизраженије осеке у години остављајући тако појас, који је иначе под водом, сатима изложен топлом ваздуху и сунцу и то током најтоплијих делова дана, неколико дана заредом.

Непосредно после незапамћеног топлотног таласа, Емили Карингтон, научница специјализована за биологију морског живота посетила је обале које су, како наводи, мирисале на смрт.

„Широм отворене шкољке са откривеним ткивом које је почело да трули, затим морски пужеви и хитони, мекушци познати и као морске колевке, више нису били у стању да се припију уз стене, побелеле алге и морска трава“, описује Карингтонова.

О сличним сценама извештавали су научници и узгајивачи шкољки из приобалних места америчке државе Вашингтон и канадске покрајине Британска Колумбија.

Процене стручњака крећу се од милиона до милијарди збрисаних морских бића. „Овако нешто досад нисмо видели“, нагласила је Карингтонова која је као морски биолог деценијама проучавала ефекте екстремних временских услова.

За још неколико недеља ништа се неће примећивати, чак и празне шкољке ће вода однети, остављајући обалу готово идентичном као пре помора.

Међутим, нестаће све користи за екосистем које су ти организми пружали, као што је филтрирање воде (једна шкољка може очистити до 10 литара морске воде дневно), као и стварање влажног станишта за разне друге биљне и животињске врсте, те обезбеђивање хране за оне у вишим деловима ланца исхране, попут ракова, птица и људи.

Током наредних месеци, подручја са великом смртношћу могу имати лошији квалитет воде, мање биодиверзитета и предатори ће узалуд тражити храну.

Морска бића која нису директно погођена топлотним таласом могу претрпети накнадне ефекте због великог поремећаја функције екосистема.

Узгајивачи шкољки, већ се боре са смањеном потражњом због пандемије коронавируса, а сада ће имати додатне тешкоће у редовном снабдевању. 

Помором захваћене области ће вероватно постепено поново бити насељаване. Колико брзо ће се то догодити, ако се то буде уопште десило, зависи од низа фактора.

Познато је да многе међу најтеже погођеним врстама имају стратегије раста популације које подстичу брзу реколонизацију.

Дагње и остриге имају бројно потомство које се насељава у широком појасу, а до репродуктивне зрелости стижу релативно брзо, па се опоравак може постићи за само неколико година.

С друге стране, како ствари сада стоје, можда неће бити довољно преживелих јединки да обезбеде потомство.

Обнављање популације није без препрека 

Врсте са стратегијом „живи брзо, умри млад“ имају тенденцију да буду физиолошки слабије и може да се деси да реконструкција популације за њих буде изузетно тешка, нарочито ако екстремни топлотни таласи постану редовна појава.

Они ће се једноставно преселити на хладније локације, придружујући се сеоби многих других водених и копнених врста широм света.

Узгајивачи шкољки могу заобићи ове препреке узгојем у мрестилиштима, али ће се суочити са споријим растом шкољки, повећаним трошковима у мрестилиштима, што ће прилично смањити профит.

Емили Карингтон наглашава да су многе врсте успеле да преживе екстремне врућине. То су биле веће, дуговечније врсте веће толеранције, флексибилнијег понашања и стратегије раста.

На пример, неке врсте шкољки могу се дубље закопати у хладнији песак, велике калифорнијске шкољке могу да ускладиште довољно воде да би се расхладиле при смртоносним температурама, а многе оштећене морске алге могу поново израсти из ткива које се налази при стени за коју су прикачене.

То не значи да на ове становнике мора није утицала екстремна врућина, јер за опоравак од оваквих ситуација потребно је много енергије. Ове врсте ће вероватно имати далеко мање енергије за раст, размножавање и борбу против болести, што би могло утицати на способност популације да опстане на дуже стазе.

Како помоћи становницима мора при следећем топлотном таласу

Карингтонова каже да се можемо надати да ће следећи екстремни талас доћи током плиме и да ће врсте при обали бити заштићене морском водом.

Ипак, уз глобално загревање у последњој деценији, предвиђа се да ће екстремни топлотни таласи бити све учесталији и озбиљнији, а шансе за масовне поморе ће се такође повећавати.

„Ефекти климатских промена су вишеструки, а које лице тих промена видите зависи од тога где живите. Од многих корисних радњи које појединци могу предузети, фокусирање напора на оне које имају највише смисла у вашем непосредном окружењу је одлично место за почетак“, поручује Карингтонова цитирајући активисту Дејвида Сузукија: „У свету са више од седам милијарди људи, свако од нас је кап у канти. Али са довољно капи, можемо напунити било коју канту“.