Читај ми!

Шуме на удару бесправне сече и пожара, велики изазов за чуваре

Са затварањем граница због пандемије коронавируса многи суграђани су слободне дане проводили истражујући природне лепоте наше земље. Без сумње, један од највреднијих драгуља у Србији јесу шуме. О њима брину чувари заштићених подручја, тзв. ренџери. Они данас обележавају свој дан.

Гордана Јанчић из "Србијашума" истиче да шуме заузимају нешто мање од трећине територије наше земље – око 29,1 одсто. Према подацима националне инвентуре шума, Србија спада у средње шумовите земље, у рангу је светског просека који је око 30 одсто, док је европски просек нешто виши: 37–39 одсто површине.

„Национална инвентура шума врши се и ове године и очекујемо да проценат шумовитости буде између 37 и 38 одсто“, истакла је Јанчићева.

Према њеним речима, без шума нема живота на планети Земљи.

„Оне су услов опстанка човека, имају и еколошку, и социјалну, и економску функцију. Кад кажемо еколошки значај, шуме ублажавају климатске промене, штите земљиште од ерозије, доприносе чистоћи ваздуха, имају здравствено-рекреативну функцију, станиште су за бројне животињске и биљне врсте, центри биодиверзитета“, објашњава Јанчићева и додаје да се економска функција огледа у "обезбеђивању дрвних и недрвних производа".

Чувари штите шуме и едукују друге да то раде 

"Србијашуме" газдују шумама и управљају заштићеним подручјима на преко 50 одсто територије која је заштићена, тј. на око 400.000 хектара.

„У заштићеним подручјима имамо 96 чувара, плус руководиоце чуварских служби којих има 24. Поред чувара заштићених подручја имамо посебну чуварску службу шума коју чини 595 чувара“, нагласила је Јанчићева.

Чувари шума штите дрвеће од биљних болести, штетних инсеката, пожара. Чувари заштићених подручја контролишу како посетиоци користе заштићени простор, да ли се опходе према дефинисаним режимима заштите, поштују ли дозволе које су добили. Такође имају обавезу да сарађују са посетиоцима и другим корисницима (локално становништво, друга предузећа, локалном заједницом, локалном самоуправом), са научноистраживачким институцијама.

„Сви чувари су службена лица. Имају службену легитимацију, униформу, статус службеног лица, имају одређене дужности и овлашћења – да зауставе посетиоце, контролишу их, легитимишу, да за прекршиоце поднесу одговарајуће пријаве. Наравно и да едукују“, истакла је Гордана Јанчић.

Дан чувара заштићених подручја – 31. јул

Дан ренџера, односно дан чувара заштићених подручја, заштитара шума основан је са намером да се укаже на значај посла који они обављају, као и на то да не могу они сами заштитити шуме већ да им сви морамо бити од помоћи.

Гордана Јанчић позвала је све да обиђу Голију, најшумовитију планину у Србији, као и Стару планину која је највеће заштићено подручје којим управљају "Србијашуме".

„Оно што је најважније је да (посетиоци) не бацају пикавце и несавесним понашањем изазову шумске пожаре, да ако понесу нешто да поједу и попију отпад врате са собом“, рекла је Јанчићева.  

Број коментара 3

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

уторак, 19. март 2024.
3° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво