Читај ми!

Није још ни јул прошао, а човечанство је већ потрошило природне ресурсе Земље за целу 2021.

Пандемија је имала једну позитивну страну: очување природе. Међутим, глобална привреда жури да надокнади све што је „изгубљено“. Данас је дан када је човечанство потрошило годишње Земљине ресурсе за 2021. годину.

Упркос привременом одлагању због пандемије коронавируса, дан који означава да је човечанство потрошило све обновљиве биолошке ресурсе за једну годину, тзв. Дан еколошког дуга (Earth Overshoot Day), поново је померен унапред. Ове године је то данас, 29. јула.

„Ако би нешто требало да нас подсети да смо усред климатске и еколошке кризе, онда је то Дан еколошког дуга", каже Сузан Ејткен, председница Градског већа у Глазгову, где ће се светски лидери у новембру ове године окупити na 26. конференцији УН о климатским променама  (COP26).

С обзиром на то да је велики део човечанства 2020. године био у локдауну због короне, прошлогодишњи Дан еколошког дуга био је 22. августа, готово месец дана касније него 2018. када је био 25. јула. Али ове године, упркос тому што ниво емисије угљен-диоксида од друмског и авио-саобраћаја још увек каска за оним из 2019. године, глобална економија жури да „надокнади” све оно што је пропустила.

„Глобалне емисије већ се приближавају нивоу од пре пандемије“, каже Стефани Фелдштајн, директорка Центра за биолошку разноликост (ЦБД), организације за заштиту животне средине са седиштем у Сједињеним Државама.

Она за Дојче веле наводи да су гасови који изазивају ефекат стаклене баште у 2020. години опали за само 6,4 одсто. То је значајан проценат који представља двоструку годишњу емисију Јапана, али je и даље недовољан да се ствари промене на боље.

„Пропустили смо прилике да онда када је финансијска помоћ давана великим загађивачима, попут авио-саобраћаја или месне индустрије, не поставимо било какве захтеве у вези с опоравком животне средине", тврди Фелдштајн. „И даље свакога дана пропуштамо прилике када владе одбијају да препознају да су клима и криза изумирања хитни случајеви, баш као и пандемија.“

Шта је то Дан еколошког дуга и чему служи?

Први Дан еколошког дуга обележен је 2006, с циљем да се израчуна број дана у години који одговарају неопходним биокапацитетима – способностима екосистема да поново успостави своје биолошке ресурсе и апсорбују отпад – како би се узео у обзир еколошки отисак цивилизације.

Global Footprint Network (GFN), истраживачка организација која је заједно с организацијом за заштиту животне средине WWF, одговорна за постојање овог дана, упоређује тај дан с изводом из банке који прати приходе у односу на расходе.

Они користе на хиљаде података УН о ресурсима, попут биолошки продуктивних шума, пашњака, ратарских површина, риболовних, као и градских подручја. Тај збир се затим пореди са потражњом за тим природним ресурсима, међу којима су биљна храна, дрво, стока, риба и способност шума да апсорбују емисију угљен-диоксида.

Човечанство данас користи 74 одсто више него што глобални екосистеми могу да регенеришу. Ако будемо наставили овим темпом, биће нам потребни ресурси готово две Земље, односно 1,7 постојећих ресурса планете. Притом не делује се да ће се ствари ускоро променити.

Међународна енергетска агенција предвиђа да ће емисије угљен-диоксида повезане с енергијом – посебно емисије фосилних горива попут угља – ове године порасти за 4,8 одсто у односу на ниво из 2020. године.

Јачање биоекономије

Стефани Фелдштајн ипак уочава и неке разлоге за оптимизам. „Најзначајнији знаци долазе из заједница широм света које климатску кризу схватају озбиљно, преиспитују потрошњу и раст, и интегришу заштиту животне средине у своје политике“, тврди директорка Центра за биолошку разноликост.

Међу њима су заједнице које желе да искористе биоекономију којој је циљ да се „замени привреда која се базира на фосилним горивима, привредом заснованом на био или обновљивим изворима енергије“, уз истовремено решавање друштвених изазова. То се наводи у извештају Института за животну средину (СЕИ) из Стокхолма из децембра 2019.

Рокио А. Дијаз-Чавез, заменица директора СЕИ Африка у Најробију у Кенији и ауторица извештаја, у разговору за Дојче веле објашњава да прелазак на био-економију може да помогне у очувању природних ресурса за будуће генерације.

Поред тога, објашњава она, опоравак од пандемије могао би да буде прилика да се истраже алтернативе традиционалној привреди, оне које би „допринеле отварању нових радних места и побољшале живот, а да истовремено стварају алтернативе производима од фосилних горива“.
Нагласила је, међутим, да развој био-економије зависи од постојања потребне инфраструктуре за подршку и пласман таквих производа, посебно у подсахарској Африци.

Како продужити рок у којем искоришћавамо Земљине ресурсе

Биоекономија није једини начин да се човечанство врати у равнотежу са Земљом. На својој интернет страници, под хештегом #MoveTheDate, ГФН указује и на друге начине за приближавање тог датума 31. децембру.

Пошумљавање подручја величине Индије померило би, на пример, тај датум за осам дана, наводе у ГФН. Затим, прилагођавање зграда и индустрија уз помоћ постојеће технологије за уштеду енергије, попут надоградње механичких система, контрола за уштеду воде и сензора који прецизно контролишу осветљење, температуру и квалитет ваздуха, померило би датум ка крају године за чак 21 дан.

Храна је такође један важан елемент. Према ГФН, половина биокапацитета Земље користи се само како бисмо се нахранили. Али, превише те хране губи се због неефикасности током производног процеса или завршава у отпаду. Процењује се да 30 до 40 одсто хране само у САД сваке године заврши на депонијама.

Елиминацијом губитка и расипања хране, смањењем конзумације меса и одабиром хране узгајане из одрживије пољопривредне праксе, дакле оне која се мање ослања на фосилна горива, на рачун биокапацитета Земље могао би да се дода још један месец.

Према недавно објављеном нацрту извештаја Међувладиног панела о климатским променама, прелазак на дијету засновану на биљним производима могло би до 2050. године да помогне у смањењу емисија повезаних с храном за чак 70 одсто.

„Владе могу да убрзају ту промену подржавајући дијетално усмерену прехрану и пољопривреду и укидајући субвенције за јефтино месо и млечне производе“, закључује Стефани Фелдштајн из ЦБД.

број коментара 2 Пошаљи коментар
(субота, 31. јул 2021, 18:28) - anonymous [нерегистровани]

Мржња и презир

Како је могуће некога презирети?
То је дефинитивно "мржња", јер ви непрезирете нешто - већ некога. (У овом случају цео људски род,...)
Ја никада нећу моћи вас да презирем као ни да вас мрзим али зато презирем ваш став према људима и друштву који исказујете.
У преводу, презирем грех - а не вас.
Искрено речено, ми на земљи имамо и више ресурса него што су нам потребни и самим тим ми доказујете да сте ви огорчена као и дезинформисана особа која је пуна комплекса.
Презирите и мрзите ваше грехе а не особе, народ, нације а камоли цело човечанство.
Јер да неби било других људи, неби било ни вас,...
Помолићу се Господу Исусу Христу за вас и вашу душу, као и да се "отрезните" и вратите на прави пут.
Зло никада није, нит ће икада бити решење.
Хвала и вечна Слава Христу Богу нашем за све! ☦️ ☦️ ☦️

(субота, 31. јул 2021, 15:44) - anonymous [нерегистровани]

Презирем људску врсту и човечанств

Презирем људску врсту и човечанство. Када ставим на тас све оно што ваља и што је лепо, вредно памћења и дивљења, већином заслугом појединаца, и све оно ружно, неизбежно долазим до закључка да смо ми једна погана, умоболна, шизофрена гамад коју треба истребити пре него што сатремо целу планету, природу и сав живи свет.