Зашто расте опасност од поплава насталих изливањем језера

Планета се загрева, глечери топе а вода се акумулира и формира језера. Научници упозоравају да све већем броју људи, из тог разлога, прети опасност од поплава.

Од 1990. године, обим, површина и број ових језера повећао се за 50 одсто у свету. Када се језера препуне, постоји ризик да се прелију и испусте огромне количине воде, узрокујући катастрофалне поплаве.

Стефан Харисон, професор климатских и еколошких промена на Универзитету Екетер, рекао је: „Забринули смо се врло стрмим планинским долинама у Андима и на Хималајима, где се огромни ледници спуштају у стрме долине".

Корелација између пораста температура и поплава језера насталих топљењем ледника је компликована.

Иако се формирање и раст језера може приписати људском фактору и климатским променама, покретачи који могу проузроковати катастрофалне поплаве често су и фактори као што су земљотреси, лавине, или екстремне кише.

Један од параметара који језеро чини потенцијално опасним је бројност популације низводно која би могла бити изложена поплавама, а тај број се може кретати од неколико стотина до стотина хиљада, као у случају града Хуараз који се налази низводно од језера Палкакоча у Перуу. 

Управо бројни фактори ризика онемогућавају процену колико би људи могло бити глобално угрожено.

Студија из 2016. открила је да је до сада забележено најмање 1.348 поплава језера насталих од ледника, широм света, од којих је 24 одсто имало одређени утицај на људску заједницу.

Таквим поплавама приписује се више од 12.000 смртних случајева. Централна Азија је била највише погођена регија, затим Јужна Америка, затим Европски Алпи, Исланд, Скандинавија, северозападна Америка и Гренланд.

Аутори идентификују Јужну Америку и централну Азију као регије које ће највероватније доживети велики број смртних случајева, екстремне штете на инфраструктури, поплаве пољопривредних површина и уништавање домова и путева.

Важна превентива и инфраструктура 

Од неколико катастрофа током последњих деценија, најгора је до сада била поплава водом из језера из језера Палкакоча 1941. године, која је однела најмање 1.800 живота.

После тога, Перу је почео да ради на контролисању језера и спровођењу мера за ублажавање опасности као што су исушивање језера, јачање брана бетонским конструкцијама и система за рано упозоравање већ шездесетих година прошлог века.

Непал је такође веома осетљив на овакве поплаве, па је 1999. године исушио језеро под називом Тсо Ролпа, које се брзо ширило, у близини Монт Евереста, да би се спустио ниво воде.

Студија објављена прошле године идентификовала је 47 потенцијално опасних језера која би могла да погоде на Непал. Двадесет пет је идентификовано у Кини и једно у Индији.

Научници предвиђају пораст ризика од ове врсте опасности.

Рањиве земље са становништвом и инфраструктуром у опасности од поплава, почеле су трку са временом како би успеле да инвестирају у системе приправности и избегле катастрофалне исходе у случају поплаве.