Да ли ће нестати трећина угрожених биљака и животиња

У Европи сада постоји 47 крда бизона који се слободно крећу. Њихова популација у дивљини порасла је у последњих 16 година са 1.800 на преко 6.200 јединки. Заштита је потребна и многим другим животињама.

У протеклих 40 година из природе је нестало више од 50 одсто јединки дивљих врста. Лавови и тигрови су ишчезли са 95 одсто територија које су биле њихова станишта. Процењује се да у дивљини живи највише 20.000 лавова.

"У природи имамо мање од четири хиљаде тигрова, што значи да у зоо-врту имамо више тигрова него у природи. Оно што је добро јесте да заштита показује резултате тако да је њихов број порастао за пар стотина. Ми имамо у Африци мање од пола милиона слонова тренутно, имамо само 17.000 медведа, 17.000 вукова у Европи", истакла је Душка Димовић из Светског фонда за природу.

Угрожени су и сви светски слатководни делфини, неке врсте ајкула, китова. Неке врсте носорога потпуно су нестале.

"Оно што знамо је да данас врсте нестају сто до хиљаду пута више него што су природно нестајале када је била једна врста на милион у једној години", истакао је Борис Ерг из Међународне уније за заштиту природе.

Угроженост биљака и животиња у Србији прати глобални тренд, 30 одсто врста је пред нестанком уколико не променимо однос према природи.

"Рецимо имамо црног даждевњака, као изузетно угрожену врсту у Србији. С друге стране имамо велику дропљу чија се популација у Србији смањила на мање од десет јединки и, с друге стране, имамо занимљиве примере модроврана, степског сокола, орла крсташа, где сада имамо три гнездећа пара у Србији", напомиње Борис Ерг.

"Оно што је добро за Србију је да заштита медведа показује резултате, процењује се да има 120 медведа у читавој земљи и тај број полако расте", истакла је Душка Димовић.

Пред нестанком је трећина од 430 врста храста. У опасности је и Панчићева оморика, која се суши због климатских промена и загађења ваздуха.