Климу смо већ пореметели, геоинжењерингом и вештачком контролом је нећемо поправити

Клима се значајно променила протеклих деценија и разлог за то је човек и сагоревање великих количина фосилних горива ради производње енергије. Све веће ослобађање угљен-диоксида учинио је да се ефекат стаклене баште појача и због тога бележимо загревање планете на свим меридијанима.

Планета је данас у просеку топлија за један степен у односу на прединдустријско доба са краја 19. века. То доводи до разних промена у климатском систему, топљења леда, пораста нивоа океана и других екстремних временских услова. Због тога су и зиме код нас све блаже, све је мање снега.

Процењује се да ће у наредних 30 година емисија угљен-диоксида довести до повећања просечне температуре за барем још један степен, што ће додатно утицати на промену климе.

Климатолог Владимир Ђурђевић истиче да то не значи да ће се десити неки бинарни сценарио, у којем је једног дана све у реду, а другог долази до судњег дана, али да ћемо се полако навикавати на оно што смо раније називали екстремним временским приликама.

„Најбољи пример за то су лета. Ми смо се већ навикли да су лета код нас тропска са великим бројем дана од преко 35 степени. Због тога је прошло лето, иако је оно било топлије од просека из средине 20. века, нама деловало благо, јер смо се већ навикли на екстремно топла лета“, објашњава Ђурђевић.

Са друге стране, природне катастрофе ће бити све учесталије и разорније. Ми можемо да очекујемо више суша, поплава и олујних непогода.

Постизање циља Париског климатског споразума и зауздавање пораста просечне температуре на 2 степена изнад прединдустријског периода, чини се мало реалнијим сада, јер је прошле године дошло до великих помака на том пољу.

„Осим ЕУ која је увек била предводник на том пољу, Кина се прошле године обавезала да ће до 2060. године у потпуности престати са коришћењем фосилних горива. Јапан је такође обећао да ће до 2050. године бити зелена земља. Јужна Кореја такође. И нови амерички председник је обећао да ће први дан свог мандата вратити САД у Париски споразум и циљ ће бити да до 2050. САД прекине са коришћењем фосилних горива“, истиче Ђурђевић.

Контролисање климе

Кина намерава да до 2025. године унапреди систем модификовања временских прилика, односно да на 5,5 милиона квадратних километара вештачки изазивају снег или кишу.

Ђурђевић сматра да је тренутно то веома тешко изводљиво.

„Иако ми знамо теоријски и на папиру да је то могуће извести, атмосфера и климатске прилике су далеко сложеније. Да бисмо тако нешто урадили морамо до најфинијих детаља које је малетене немогуће израчунати, јер ви морате да промените атмосферске услове на одређеном простору у датом тренутку, што је веома тешко“, наводи климатолог.

Према његовим речима, технологија промене времена, како Кина намерава да је примени, датира још из 50-их година прошлог века, а то је путем честица које покрећу кондензацију пре него што би она природно почела.

Детерминистички хаос

Атмосфера има, како објашњава, особину динамичких система која се зове „детерминистички хаос“. То значи да је она у једном временском прозору предвидљива, а то је десетак дана унапред и зато са одређеном извесношћу можемо да прогнозирамо и знамо шта ће се десити.

„После десет дана ствари постају непредвидљиве. Тако и на малим размерама, разлика у температури од 0,1 или 0,2 степена може да да потпуно другачије исходе. Та врста непредвидљивости коју атмосфера носи је велика препрека код контролисања времена“, истиче Ђурђевић.

Запрашивање кредом и „Гејтсов“ балон за одбијање светлости

Врло стара идеја и природно решење које људи покушавају да симулирају. Када се деси ерупција великих вулкана, попут Пинатуба 1992. године, долази до ослобађања велике количине сумпорових оксида у стратосферу, у којој те честице могу да остану јако дуго и оне попримају особину микроогледала која рефлектују сунчево зрачење.

Једна од идеја јесте да људи вештачки убаце та микроогледала у атмосферу и на тај начин спустите температуру.

„Људи не треба да се плаше тога колико год медији покушавали да надувају вест. Ако ми заиста дођемо до ситуације у којој је то једини начин да стабилизујемо климу, онда ћемо већ бити у великом проблему. Боље да се држимо овога што знамо да је могуће, а то је снижавање емисије угљен-диоксида и избацивање из употребе фосилних горива“, навео је Ђурђевић.

Сви научници који се баве климом се противе коришћењу геоинжењеринга, зато што смо ми већ направили један проблем и сад тај исти проблем покушавамо да решимо новом интервенцијом.