Колико „вештачке шуме" могу поднети промену климе и одолети болестима

У венцу Ваљевских планина узвишење Маглеш просторе се од 750 метара надморске висине до врха Пали на 1.036 метара. Сушње четинарских шума на већим површинама овде је почело је 2015. године. 

Неопходна је била санитарна сеча. Шумска управа Ваљево у протекле две године на 15 хектара засадила је око 37 хиљада садница лишћара. Сада се на четири хектра сади дуглезија, врста брзорастућег четинара.

„Највећи део тога је букве и јавора. Нешто мало смо посадили пољског јасена, који је такође врста која показује на овим висинама, овим теренима задовољавајуће резултате. Негде око седам и по хиљида садница јасена смо посадили и, нормално, због неке биолошке стабилности укључујемо опет четинаре, али у неком мањем проценту, значи, негде до 20 одсто", рекао је дипл. инжењер Владимир Лазић из Шумске управе у Ваљеву.

Искуство шумарских инжењера је да су мешовите шуме отпорније.

Због тога је и на Маљену, од Дивчибара до Равне горе, црним бором и у мањој мери багремом пошумљено 144 хектара. За то је било потребно 419.000 садница. 

„У том периоду смо имали пех, исто. Значи, 2017. године на подручју Маљена дошло је до пожара у летњем периоду на површини од 112 хектара. Већи део је био на државним шумама, 81 хектара, а 31 хектар у приватним шумама. Међутим, добар део шуме је преживео тај пожар, тако да смо морали да санирамо 32 хектара, односно да поновимо пошумљавање на истом локалитету", објашњава дипл. инжењер Бошко Видић из Шумске управе у Ваљеву.

Ваљевске планине су природно станиште лишћара.

Ипак, двадесетих година прошлог века почела су прва вештачка пошумљавања четинарима.

Настављена су и после Другог светског рата због развоја индустрије целулозе.

Управо те вештачке шуме нису одолеле болестима и промени климе.