Најмање осам милиона тона пластике заврши у природи, а микропластика је свуда

Научне студије показују да конзумирање воде из пластичних флаша знатно повећава количину унетих честица које могу бити токсичне и да одрасли годишње поједу око 50.000 микропластичних честица, а деца око 40.000. Честице нанопластике величине вируса могу се наћи у води и у храни и утичу на наше здравље.

„Утиче као носилац, као вектор који преноси микроорганизме, бактерије, вирусе. Повећана загађеност утиче на стерилитет, односно на повећан број губитка трудноће и повећан број малформација плода. Све више се сматра да утиче на неуродегенеративне болести. Затим, код деце оно што је примећено је аутизам. Велики број стручњака сматра да је загађеност пластиком разлог зашто је појава тих болести знатно пвећана“, наглашава др Миодраг Стојковић, професор хумане генетике на Универзитету Харвард.

Више од две хиљаде компанија у Србији бави се производњом пластике. Годишње се увезе више од 500.000 тона пластичних производа и створи се око 220.000 тона пластичног отпада. Рециклира се незнатна количина.

„Треба наћи неку средину. Наћи начин како да се та пластика прикупи, да се изврши примарна селекција, да се изврши рециклажа, да се рециклат употреби у нови производ и да се направи једноставан рециклажни круг“, наводи Драган Стевановић, секретар Удружења за хемијску, гумарску индустрију и индустрију неметала ПKС.

Од 100.000 тона амбалажног отпада колико се произведе годишње, две трећине иде на депоније и у животну средину.

„Оно што код нас још није тема, а требало би да буде, јер је изузетно важна, је проблем загађења пластичним отпадом који није рециклабилан. То је питање еко-дизајна материјала, производа паковања који би омогућио већи проценат рециклабилне пластике и самим тим мање загађење животне средине“, каже Кристина Цвејанов из групације „Инжењери заштите животне средине“.

Четрдесет одсто пластичног отпада чине предмети од пластике за једнократну употребу. Европска унија их забрањује од следеће године, а то планира и Србија.