Ако за рођендан добијете биљку месождерку, не брините, безбедни сте

Биљке месождерке углавном виђамо у цртаним филмовима. Имају замку са шиљатим зупцима у коју улети инсект и биљка га поједе. Расту у мочварним подручјима. Тресет у коме се гаје је сиромашан минералима и користи се кишница или дестилована вода за њихов узгој.

„Сама по себи, ако их држите напољу или већ где, унутра, увек ће се наћи нешто што ће ући у клопку или што ће упасти, тако да ће то њима бити сасвим довољно. Значи, само сунце, вода и ко класична биљка, свака врста собне биљке“, објашњава Горан Гагулић.

Тренутно највише узгаја четири рода месождерки: непентес, сарацениа, дионеа и дрозера. Најпознатије су из рода дионеа, али свака од њих има неку своју посебност, која се огледа у облику клопке.

„За један рођендан сам добио једну врсту овакве класичне дионее и онда то је била прва биљка и касније сам се све више заинтересовао. Једна врста, друга врста, род пробај нешто ново. Нешто пробаш, па ти не иде, други род и тако. Сад је то већ неких шест, седам година константног гајења, баш гајења, својих биљака и продаја“, додаје Гагулић.

Месождерке током зиме улазе у период мировања, када их треба држати на хладом месту и не заливати их превише. Горану су пак, најдраже оне из рода непентес јер не пролазе кроз период мировања. Држе се у собним условима и красе дом током целе године. 

Заблуда је да су месождерке крупне биљке и да су опасне за људе. Одрасла биљка је пречника до 12 центиметара. Оне су потпуно безопасне за човека, али ако се инсект приближи, биљка ће га затворити у клопку или привући својим мирисом, тако да више не може да изађе из ње.