Тропрсти детлић и мала чигра - нова мрежа заштите птица у Србији

Значајна подручја за птице (ИБА) проглашавају се ради заштите најређих и најугроженијих врста птица, тј. очувања њихових станишта и популација. 

Она укључују најзначајније локације на којима се дивље птице размножавају, прехрањују, одмарају или презимљавају.

ИБА се одређују након научне обраде података о присуству, бројности и трендовима популација одабраних врста птица. Овај процес у свакој држави спроводе стручне организације за истраживање и заштиту дивљих птица које су чланице мреже BirdLife International.

Процес одређивања ИБА и целокупне мреже у свакој држави је независан и одређен је строгом научном методологијом.

Друштво за заштиту и проучавање птица Србије четврту инвентаризацију значајних подручја за птице у Србији спровело је током 2019. и 2020. године, уз помоћ више десетина чланова и сарадника који су податке о популацији птица прикупљали протеклих 10 година.

Прва инвентаризација рађена је 1989. године када је проглашено 16 значајних подручја у Србији. Друга ИБА мрежа представљена је 1997. када је проглашено 36, а потом и 2009. када су издвојена 42 подручја значајна за птице.

Ревизије ИБА мреже спроводиле су се у просеку на сваких 10 година и праћене су повећањем знања о птицама у Србији. 

„Мрежа значајних подручја за птице служи као основ за одређивање делова еколошке мреже Републике Србије. Истовремено, значајна подручја за птице основ су за дефинисање међународне еколошке мреже НАТУРА2000 кроз подручја посебне заштите (СПАс) која се проглашавају према Директиви о птицама Европске уније. У овом смислу обавезе наше државе према међународним институцијама врло су јасне и морају се поштовати", рекао је Милан Ружић, Извршни директор Друштва за заштиту и проучавање птица Србије.

ИБА мрежом покривена су станишта национално угрожених врста птица, попут велике дропље, орла крсташа, степског и сивог сокола, великог тетреба, мале чигре, ритске сове, тропрстог детлића, јаребице, грлице и црне роде.

Многа значајна подручја за птице у Србији попут Фрушке горе, Сланог Копова, Делиблатске пешчаре, Обедске и Царске баре, Увца, Милешевке, Ђердапа, Таре и Копаоника заштићена су подручја и добро су позната јавности.

С друге стране, подручја попут Горњег Потамишја, слатина Средњег Баната, Вршачких ритова, Доњег Подриња, Чемерна, Неготинске крајине, Хомоља, Сокобањске котлине и Дуката нису формално заштићена и недовољно су позната стручној и широкој јавности, а дом су великог броја угрожених и строго заштићених врста птица, те је очување ових предела посебно изазовно.