Читај ми!

Милијардe евра потребнe за третман отпадних вода у Србији

Од 2005. године, последње недеље септембра, у више од 70 земаља обележава се Светски дан река. Србија је богата рекама, али их све мање чувамо. Према извештају Агенције за заштиту животне средине, најлошији квалитет воде је у Војводини, а најчистије су речице на југу Србије.

Реке су загађене због испуштања канализације, отпада из фабрика, бацања комуналног отпада. На сливу Дунава и Мораве нема знатних промена, док је на сливу Саве погоршан квалитет воде. 

Реке су загађене због испуштања канализације, отпада из фабрика, бацања комуналног отпада. На сливу Дунава и Мораве нема знатних промена, док је на сливу Саве погоршан квалитет воде. 

„Нема регулације око тога како се избацују фекалије, отпад са сплавова, ко чисти тај отпад који са сплавова оде у воду", рекла је Невена Мијатовић из „Иницијативе за наш кеј".

На 40 места у републици забележене су концентрације загађујућих материја као што су растворени никл, олово и кадмијум, које изазивају дугорочне последице по екосистеме.

Шездесет хиљада олимпијских базена отпадне воде испусти се сваке године у Дунав и Саву. О томе најбоље сведоче риболовци.

У каналима између Крњаче и Борче више пута су пронађени угинули лабудови и рибе.

„Изашли смо на терен, затекли смо два угинула лабуда... И десет младих. Ту су живели 10 година", испричао је Зоран Јанковић из удружења грађана „Еко Панчевачки Рит", Борча.

Анализе показују да је квалитет воде мањих река и канала на територији Београда још лошији него у великим рекама.

„То свакако утиче и период године односно рецимо када се налази Велика концентрација пестицида, као што је пре неколико дана је био случај када смо имали несрећан догађај са тим да су лабудови угинули на територији леве обале Дунава. Постоје реке и воде на територији наше земље које се континуирано загађују тиме што у њиховој близини или постоји велика концентрација испуста канализације, или постоје индустрије које у неадекватној мери прерађују воду", каже директор Агенције за заштиту животне средине Србије Филип Радовић.

План је да Србија до 2025. године уложи милијарду евра у третмане отпадних вода.

„Једна трећина Београда нема канализацију и пре свега, у овом тренутку можда акценат нешто већи на леву обалу Дунава и ту је већ резервисан кредит Европске инвестиционе банке у вредности од 35 милиона, и са 15 наших милиона, значи укупна вредност пројекта око 50 милиона, радиће се канализациона мрежа у том делу Београда", изјавио је градоначелник Београда др Зоран Радојичић.

„Осим тог дела Београда такође се планира да се ради фабрика за пречишћавање отпадних вода у Батајници и такође у Остружници, и то су три додатне фабрике које ће уз Велико Село у ствари, у наредним годинама, у наредних пет до седам година, покрити целокупан Београд", додаје Радојичић.

У наредних 20 година, како се планира, требало би да се изграде постројења за пречишћавање комуналних отпадних вода за сва насеља са више од две хиљаде становника.