Паклена деценија иза нас, најтоплија од када се води евиденција

Током прошле године Аустралијом су беснели пожари, а нису прескочили ни Европу, Јапан, Индију, Пакистан где су топлотни таласи однели многе животе.

Око 100 тропских циклона оставило је иза себе пустош, ледници су се и даље топили, суша и поплаве уништили су виталне усеве и инфраструктуру.

Међу кључним налазима о стању климе за 2019. годину, које је објавило Америчко метеоролошко друштво, истиче се да је 2019. била једна од најтоплијих година у евиденцији записа који се воде од средине 1800-их.

Гасови стаклене баште у Земљиној атмосфери имали су највише забележене вредности. 

„Свака деценија од 1980. године била је узастопно топлија од претходне деценије, а последња (2010-2019) била је за око 0,2 степена Целзијуса топлија од претходне (2000-2009)“, наведено је у извештају.

Студија је објавила и друга кључна открића: од свих најтоплијих година које су забележене у последњих шест година, 2019. година била је међу три најтоплије године, од када се мери температура.

Рекордне врућине и пораст нивоа мора 

Ледници се и даље топе. Сагоревање фосилних горива у нашим аутомобилима, авионима и фабрикама ослобађа загађење које задржава топлоту у ваздуху и загрева нашу планету.

Глобалне концентрације угљен-диоксида, које представљају већину снаге за загревање гасова, порасле су током 2010. године на рекордних 409,8 делова на милион, показало је истраживање.

На овим пројектима и мерењима радило је 520 научника из 60 земаља.

Годишњи извештај метеоролози често описују као „годишњу физику климатског система“. 

Роберт Дун, један од главних уредника овог извештаја из Мет офиса из Велике Британије, истакао је да је да климатски показатељи и опажања за 2019. годину показују да се глобална клима све брже мења.

„Бројни екстремни догађаји, попут пожара, топлотних таласа и суша, имају бар део свог корена повезан са порастом глобалне температуре.

„И наравно, пораст глобалне температуре повезан је са другим климатским показатељем: сталним порастом емисија гасова са ефектом стаклене баште, нарочито угљен-диоксида, азот-оксида и метана“, рекао је Дун.

Топлотни таласи, суше и пожари 

Рекордна врућина, уздизање мора према извештају, јули 2019. био је најтоплији месец на Земљи. Више десетина земаља широм Африке, Европа, Азија, Аустралија и Кариби пријавили су рекордно високе годишње температуре.

У Белгији и Холандији било је преко 40 степени Целзијуса. Топлотни таласи изазвали су несташицу воде у Индији, суше и пожаре у Аустралији.

Роберт Дун је истакао да је почетак овог миленијума топлији од било ког другог периода од почетка индустријске револуције.

Извештај Америчког метеоролошког друштва објављен је док се свет бори да обузда пандемију коронавируса, која угрожава здравствене системе и пропадајуће економије широм света. 

Научници су више пута упозоравали да ће утицаји климатске кризе на наше здравствене системе и економију бити много озбиљнији ако се оставе без надзора.

Стручњаци кажу да пандемија има драгоцене поуке о припреми за будуће кризе, попут раног деловања на ублажавању климатских утицаја, смањења емисија, развоја зелене технологије и спровођења ефикасне климатске политике.