Змије никада не нападају, само се бране

Змије које се могу наћи у Србији обично нису отровне и не представљају опасност по човека, а изузетак су поскок и шарка, које настањују пределе јужно од Саве и Дунава, односно, брдско-планинске пределе и камењаре, а у равничарским крајевима, углавном су змије које нису отровне, мада није искључена ни појава отровница.

Од приближно 3.700 познатих врста змија на свету, само је 450 потенцијално опасно и отровно за човека, од чега је веома мали број уопште у контакту с људима. Углавном се ради о Азији, наглашава Растко Ајтић, херпетолог из Завода за заштиту природе.

На простору Европе, па самим тим и код нас, имамо три врсте отровних змија – поскока, шарку и планинског шаргана, који највише личи на шарку, али се веома ретко среће. Планинског шаргана могу да сретну углавном планинари, високогорци који иду изнад границе горњих планинских пашњака, наводи гост Јутарњег програма.

„Наше отровне врсте змија никако не представљају опасност за становништво. Најбитније је да имате адекватну обућу и одећу уколико се бавите активностима у природи или уколико се бавите пољопривредом. Најчешће проблеме имају људи који раде пољске и шумске радове без адекватне опреме“, наглашава Ајтић.

Неутралних змија има на територији целе Србије. Концентрације одређених врста су веће на неким просторима, као на пример водене змије, како се најчешће називају и белоушке. Змија рибарица има у близини река, најчешће, или бара и језера.

„Рибарице се искључиво хране рибама, а белоушке жабама, те ће их, наравно, бити највише у тим подручјима. Са њима се најчешће сусрећу људи који се баве активностима на води или у близини воде или риболовци. Често имамо позиве од људи да су видели шарку у води, што је могуће, јер све змије умеју да пливају, али тако дуго да бораве у води, осим рибарице и белоушке, не могу остале змије“, наглашава херпатлог.

Како отерати змију?

Вибрације сметају змијама због чега и постоји упозорење да када сте у природи, док ходате, лупкате штапом. Оне ће то сигурно осетити јер је грађа њихове лобање прилагођена прикупљању информација с подлоге, односно, вибрација.

„Уколико имате штап и лупкате, а змија је удаљена око 10 метара, она сигурно неће осетити те вибрације. Звечарке могу, али наше врсте не. Змије не чују, па нема сврхе правити ни буку. У градским срединама проблем је опет народно веровање да ћете змију отерати ако палите крпе, посипате сумпор или нафталин. Сумпор и нафталин донекле имају учинковитост, али паљење крпа нема апсолутно никакав ефекат. Дим тера све животиње, али се мора водити рачуна где то радите“, напомиње Ајтић.

Такође, неопходно је избегавати куповину било ког хемијског препарата јер ни један од тих препарата неће убити само змију, већ су штетне и по људе и по околину.

Змије не нападају

Змије не нападају, оне се искључиво бране, истиче херпатолог. Отров има примарну функцију у исхрани змија, само изузетно његова функција је одбрана. Међутим, змије могу вољно да убризгају отров или да га не убризгају.

„Ако хватате, на пример, поскока, а немате одговарајућу опрему, поскок може да процени да ли сте ви његов плен и онда ће да потроши отров на вас или ће само да угризе, што је такозвани, суви ујед. Он вас уједе, не убризга отров и стави вам до знања да га оставите на миру“, додаје гост Јутарњег програма.

Уколико је убризгао отров, реакција се јавља после 15 до 30 минута. Погоршава се опште стање пацијента – пада крвни притисак, долази до хипогликемијског шока, повраћање, дијареја и наравно, оток на месту уједа. Уколико није убризган отров појавиће се само две убодне ране, мало крварење и неће бити било каквих последица, било локалних, било системских.

„Серум је лек избора и лекар процењује да ли ће бити дат повређеном, јер клиничка слика код уједна, да кажемо, наших отровница, не буде тако страшан и може да се прегура и без давања серума већ само уз симптоматску терапију“, каже херпатолог.

Било је смртних случајева, али увек су у питању особе које имају неку од хроничних болести и отров само доведе до погоршања стања или може да се јави анафилактичка реакција, што не може нико да предвиди, а настаје у року од неколико минута после уједа или после 30 до 40 минута, чак има и закаснелих анафилактичких реакција.

„Отровне змије не полажу јаја већ рађају живе младунце, тако да поскока, на пример, можете да сретнете током прве и друге половине августа или почетком септембра, али баш морате да имате среће да бисте их уопште видели у природи како рађају младунце“, каже на крају гостовања у Јутарњем програму Растко Ајтић, херпетолог из Завода за заштиту природе.

Број коментара 3

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

уторак, 19. март 2024.
2° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво