Поларни медведи ће изумрети до 2100. године предвиђају научници

Научници су први пут изнели предвиђање, где, када и како ће вероватно нестати поларни медведи, упозоривши да ће, уколико емисија гасова који производе ефекат стаклене баште остане на садашњем нивоу, сви осим неколико примерака на Арктику, вероватно нестати до 2100. године.

Врло је вероватно да ће већ у наредних 20 година многи поларни медведи почети репродуктивно да падају, што ће довести до њиховог нестанка на појединим локацијама, показало је последње истраживање објављено у часопису Nature Climate Change.

У овом истраживању научници су испитивали како ће на поларне медведе утицати два различита сценарија у погледу емисије гасова који производе ефекат стаклене баште. Претпоставља се да уколико не дође до смањења ове емисије, поларни медведи ће преживети само на најсвернијем арктичком архипелагу у Канади до краја века. Чак и у случају да дође до умереног смањења емисије, и тада се претпоставља да ће већина популације поларних медведа на Арктику доживети репродуктивни неуспех до 2080. године.

Научници процењују да је остало мање од 26.000 поларних медведа, распоређених у 19 различитих субпопулација које се крећу од Свалбарда у Норвешкој, до залива Хадсон у Канади и до Чукотског мора између Аљаске и Сибира. Поларни медведи нису у стању да пронађу довољно хране на копну и ослањају се на морски лед с којег лове. Често праве рупе у леду и чекају сате да се оброк пробије до површине. Али како је морског леда све мање због климатских промена, тако ће нестајати и поларни медведи.

„Већ је неко време јасно да ће поларни медведи трпети због климатских промена“, напомиње Питер Молнар, биолог са Универзитета у Торонту и главни аутор студије. „Али оно што није било потпуно јасно је када можемо да очекујемо да ће доћи до пада који би у коначници могао довести до њиховог исребљења. Нисмо знали да ли ће се то догодити почетком или касније у овом веку“.

Поларни медведи црпе резерве енергије сакупљене током зимске ловне сезоне како би преживели летње месеце. Иако су медведи навикнути на вишемесечно гладовање, њихово телесно стање, репродуктивна способност и опстанак на крају ће се смањити уколико буду присиљени да предуго остају без хране. У популацији јужног Бофоровог мора на Аљасци, биолози су већ видели како број поларних медведа опада за 25 до 50 одсто током периода слабог леда када су медведи били присиљени на предуго гладовање. А у западном делу залива Хадсон, једном од најјужнијих станишта поларних медведа, популација је опала за отприлике 30 одсто од 1987. године.

Моделирањем употребе енергије поларних медведа, научници су могли да израчунају границе издржљивости ових животиња. Молнар и његове колеге су затим комбиновали те прагове са пројектованим бројем будућих дана без леда на мора, како би утврдили како ће то утицати на различита станишта на Арктику.

Студија је испитала 13 од 19 светских попопулација медведа, што чини 80 одсто укупне популације ове врсте. Медведи који настањују подручје познато као екорегија архипелага у канадском Арктику нису обухваћене јер географија тог подручја – острва и уски канали – отежавала предвиђање будућег обима леда.

Од ове проучаване популације, поларни медведи у јужном делу заливу Худсон и теснацу Дејвис у Канади „највероватније“ ће доживети репродуктивни неуспех до 2040. године у случају сценарија без смањења емисије штетних гасова. Поларни медведи у већем делу Аљаске и Русије имаће озбиљне проблеме до 2080. године. А до 2100. године, неизбежно је да ће ове популације доживети репродуктивни неуспех, што ће довести до истребљења, ако земље драстично не смање емисије гасова.

„Важно је истаћи да су ове пројекције вероватно веома умерене", напомиње Стивен Амструп, главни научник у Polar Bears International и коаутор студије. Модели су, објаснио је он, можда пошли од претпоставке да је стање медведа боље од стварног него на почетку периода гладовања. „Утицаји које пројектујемо вероватно ће се догодити много брже него што предвиђа овај рад“.

За разлику од других врста којима прети лов или крчење шума, поларни медведи се могу спасти само ако је њихово станиште заштићено, што захтева решавање климатских промена на глобалном нивоу. Претходна истраживања показала су да ће чак и ако сутра смањимо емисију гасова са ефектом стаклене баште, требати још 25 до 30 година да се обим морског леда стабилизује због количине угљен-диоксида који се већ налази у атмосфери. Важно је да јавност схвати хитност проблема, напомиње Амструп.

„Поларни медведи већ седе на врху света. Ако лед оде, они немају куда да оду“, упозорава Амструп.

Прво ћемо остати без младунаца, који ће се рађати, али женке неће имати довољно телесне масти да би произвеле млеко. Ови месоједи се ослањају на морски лед Арктичког океана како би ловили фоке. Како се лед топи, животиње су приморане да прелазе велике раздаљине покушавајући да пронађу храну и прехране своје младунце.