Много година потребно да се шума подигне, а мало да се уништи

У Војводини се под шумама налази 154 хиљаде хектара, што је приближно 7,1 одсто укупне површине Војводине. Подручје средњег и северног Баната и даље се убраја међу најнепошумљеније крајеве у Србији. Ипак, последњих година ситуација се мења, подижу се нови засади храста, багрема и тополе.

Само пре пар година на слатинастом земљишту површине три хектара расла је трска и било легло комараца. Данас је ту прелепа шума храста лужњака. На хиљаде је хектара неискоришћених локација идеалних за узгој шуме. 

"У последњих годину дана ми смо засејали шездесет два хектара нових храстових шума на територији средњег и северног Баната. Од 1986. године на овом делу је 800 хектара нових шума дигнуто. Сваке године се планира између двадесет и шездесет хектара нових шума али у многоме зависимо од урода жира", каже Мирко Ђуровић, пословођа ШУ Зрењанин.

Запослени у "Војводинашумама" суочени су са бројним проблемима а као најизраженији је како сачувати младе засаде.

"Највећи проблеми су свакако недостатак радне снаге, како у гајењу шума тако и у сечи шума. Затим се суочавамо и са крађом шума, додуше у врло малом проценту, али је проблем код крађе шума то што су они недовољно санкционисани.

Оно што је основни проблем који нам на жалост следи, то је скидање усева. Скидање усева за собом повлачи и паљење стрништа од стране неодговорних пољопривредника. Искористила бих и ову прилику да апелујем на све пољопривреднике да то не чине, јер како ми у Војводинашумама волимо да кажемо, много година је потребно да би се једна шума подигла, врло мало да се ово уништи", навела је Санела Милошевић из Војводинашума.

На повећању шумовитости Војводине морају се укључити остали корисници шума, власници земљишта за пошумљавање и најшира друштвена заједница, а све то уз снажну финансијску подршку ресорног министарства.