Током своје тридесетогодишње каријере и изучавања северноамеричких бодљикавих прасића,  професор Улдис Розе истиче да је ритуал парења бодљама прекривеног Erethizon dorsatum-а прилично сложен, дуготрајан и ... влажан.

Сезона парења ове врсте одвија се у јесен. Женка седи на дрвету и даје сигнале да је спремна за парење излучујући мирисну супстанцу. Мужјаци привучени мирисом међусобно се боре на гранама дрвећа или на тлу испод њеног дрвета.

Победник добија право да се удвара

Како би изазвао еструс код женке, мужјак је попрска са неколико капи мокраће. "Урин се креће тако велико брзином", каже Розе, "да, чак иако мужјак и женка седе на одвојеним гранама дрвета, његов урин може доћи до ње".

Мужјак понавља овај поступак све док женка не покаже да је расположена, што може трајати и неколико сати.

Мужјак и женка се онда, обично, спуштају са дрвета како би се парили. Иако тај чин делује веома неугодно, женка заправо свој реп закриви и пребаци преко бодљи на леђима, тако да део репа без бодљи буде окренут ка горе, каже Розе. Мужјак тако, на том делу, може да одмара шапе.

После седам месеци, женка рађа најчешће једно младунче. Бебе се рађају са бодљама, али  су умотане  уамнионску кесу која женки олакшава доношење малишана са свет.