Шта крије мртваја Комоњ у доњем току Тисе

Само у пратњи чувара, који познају стазе и пролазе кроз густу шуму, која скоро заклања небо, може се стићи до једног од два места уз Тису где су ове године процветали бели локвањи.

Водена површина носи назив Комоњ, реч је о мртваји, али јој је то само географски назив, јер иначе врви од живота.

"Од строго заштићених врста животиња имамо белорепана орла, имамо чапље, велике, мале, беле, сиве чапље и примећено је једно гнездо пурпурне чапље", наводи Милан Плавшић, чувар ЈУ "Резервати природе".

Белог локвања у средњем банату уз Тису има и на локалитету Јегмеч, док се колонија жутих локвања развила на мртваји Врбица. Обе врсте локвања су строго заштићене.

"Водена је биљка, настањује углавном воде са муљевитим дном. Да би се заштитио локвањ потребно је заштитити мочварна станишта, смањити интензивно шумарство и исушивање мочвара и стајаћих вода ", објашњава Јасна Јованов, биолог.

Није сигурно да ће локвањ сваке године да се расцвета. Мртваје су идеално место под условом да није суша.

"Њихов опстанак зависи наравно од реке Тисе, значи река која је давно меандрирала, остала је вода која је саставни део мртваје. И ту се развија живи свет, наши чувари то чувају", наводи Мира Дроњак, ЈУ "Резервати природе" Зрењанин.

Заштићено подручје Ритови доњег Потисја простире се на око 3.000 хектара. Има осам мртваја, које су сем за птице и биљке неопходне и рибама, којима је ова вода најпогодније природно мрестилиште.