Научници упозоравају – ако се не променимо, ризикујемо нове епидемије

Ове године Светски дан заштите животне средине обележава се у знаку подизања свести о важности бриге о природи и биодиверзитету наше планете. Европска комисија је усвојила нову Стратегију за биодиверзитет, а опоравак после кризе изазване пандемијом коронавируса види у зеленој економији.

Научници упозоравају да је милион живих врста пред изумирањем и предвиђају да, ако не променимо начин на који третирамо дивља станишта, ризикујемо нове епидемије.

"Ковид је у по нашој анализи изазван са три главна фактора. Један је што смо огромну количину планете претворили у пољопривреду, друга што имамо велику конзумацију меса која је главни узрочник те конверзије и треће што и даље једемо дивље животиње из шума. Морамо да обратимо пажњу на здравље планете да бисмо и наше људско здравље могли да сачувамо", каже Дени Пореј, директор регионалне канцеларије Светске организације за природу.

Само у овој години изгубљено је више од два милиона хектара шума.

"Имамо много доказа како здравље планете непосредно утиче на здравље људи. Колико је животна средина квалитетна, знамо да се унапређује здравље људи ако је загађена планета. Процењује се да је у Европи око 20 одсто свих смрти последица загађености животне средине", наводи Маријан Ивануша, шеф канцеларије СЗО у Србији.

Циљ Европског зеленог договора је да Европа постане први климатски неутрални континент до 2050. године.

"Мере за европски опоравак које смо представили ових дана тичу се тога како да постигнемо економски развој и да имамо чистији ваздух, воду и земљиште, да користимо иновативне чисте технологије. Наша финансијска помоћ Србији биће усмерена на промовисање зелене економије и заштите животне средине", каже Сем Фабрици, шеф делегације ЕУ у Србији.

Процењује се да ће емисија угљен-диоксида ове године бити мања за четири одсто због смањеног саобраћаја и привреде, али су океани преплављени још једном врстом пластичног отпада.

"Видели смо током пандемије да се природа делимично опоравила. Оно на чему морамо да радимо је промена нашег начина живота и модела потрошње. Морамо да производимо органску храну, да сагледамо наше моделе потрошње. Морамо ли да купујемо толико? Не морамо. Морамо да видимо шта као појединци можемо да учинимо, не само да очекујемо решења од институција", истиче Франсоаз Жакоб, стална координаторка УН у Србији.

Европска унија планира да претвори најмање 30 одсто европског копна и мора у заштићена подручја, обнову оштећених екосистема и садњу три милијарде стабала до 2030. године.

Број коментара 3

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

петак, 10. мај 2024.
13° C

Коментари

Re: Poreklo
Чије гене носе народи у региону
Imam novcic od 1 centa dole je vrednost ponudjena 6000 dinara
Ако пронађете ову новчаницу одмах идите код нумизматичара
Imam mali novcic 1 cent
Ако пронађете ову новчаницу одмах идите код нумизматичара
Косовски вез
Нематеријална културна баштина Србије – косовски вез
Prodajem
Ако пронађете ову новчаницу одмах идите код нумизматичара